Prva primljena marketinška e-poruka poslata je 3. aprila 1978. godine na adrese 400 osoba, a poslao ju je DEC, danas nepostojeći proizvođač kompjutera. Spam (spam), prokletstvo svakoga ko danas koristi elektronsku poštu, proslavio je tako 30. rođendan.
Prvi spam (neželjena pošta) poslat je putem Arpaneta, preteče današnjeg Interneta, a pošiljalac je odmah dobio mnoge kritike primalaca ove neželjene poruke. Trideset godina kasnije, spam je izrastao u podzemnu, tajnu industriju koja svakodnevno šalje milijarde poruka. FBI-jeve statistike upozoravaju da se 75 odsto internet prevara događa hvatanjem ljudi u mrežu putem neželjene junk pošte (bezvredna pošta, koja samo pravi smeće na vašem računaru i danas najčešće služi za širenje virusa). U 2007. godini takve prevare donele su kriminalcima više od 230 miliona dolara zarade. Statistika takođe pokazuje da je između 80 i 85 odsto ukupne elektronske pošte u stvari spam ili junk pošta, kao i da se svakog dana pošalje oko 100 miliona spam poruka. Većina tih poruka poslata je putem kućnih kompjutera koji su zaraženi virusima.
Geri Terk (Gary Thuerk) je prva osoba koja je poslala takvu poruku; time je izazvao ogroman broj pritužbi, a od njegovog nadređenog u kompaniji za koju je radio zahtevalo se da ispita problem. Neželjenu poštu prvi je imenovao Džoel Fur (Joel Furr), tek 1993. godine, a navodno je inspiraciju za to pronašao u stripu Montija Pajtona (Monty Python) u kojem je jelovnik restorana većinom nudio meso. Strip se završava tako što su svi likovi u restoranu ohrabreni grupom raspevanih Vikinga koji uzvikuju: "Spam. Spam. Spam. Spam."
Godine 1994. dogodio se još jedan preokret za spam poštu. Tada je imigraciona advokatska kancelarija Kanter i Sigel (Canter and Siegel) poslala komercijalnu spam poruku na adrese više od 6.000 poštanskih sandučića. Do danas je spam narastao u najveću kompjutersku dosadu, a mnoge sajber-tehno bande koriste ga kao osnovu za niz prevara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com