Prst na mikrofonu, šaka na kameri, baterija na stolu – to su možda primitivne, ali mnogi veruju i efikasne mere zaštite od špijuniranja preko mobilnih telefona.
Međutim, jedini način da budete sasvim sigurni da niko ne prati koje sajtove posećujete, koga zovete, da ne čita vaše mejlove, ni poruke na mesindžer servisima i da vam ne prisluškuje razgovore, jeste da ove uređaje ne koristite.
U to nas uverava i otkriće naučnika sa prestižnog američkog Univerziteta Prinston, koji su zapravo samo potvrdili ono u šta je većina korisnika pametnih telefona i do sada verovala.
Baterija mobilnog uređaja, zaključili su stručnjaci, može da služi za praćenje internet aktivnosti korisnika.
Ovi istraživači otkrili su da sajtovi i aplikacije mogu preko statusa baterije, tj. pokazatelja njene napunjenosti, da prate koje sajtove korisnik posećuje i šta radi na globalnoj mreži.
To im omogućava internet standard API, koji „Vrld vajd veb konzorcijum”, organizacija zadužena za praćenje razvoja veb standarda, uvela 2012. godine.
Njega od pre godinu dana koriste i popularni internet pregledači „Fajerfoks”, „Opera” i „Hrom”.
Zahvaljujući ovome, sajtovi mogu da vide status baterije, odnosno koliko dugo još može da se koristi i koliko će joj vremena biti potrebno za punjenje.
Pažljivim praćenjem tih podataka i njihovim ukrštanjem mogu da identifikuju pojedinačni uređaj i da kasnije prate koje internet adrese on posećuje (slično kao takozvani kolačići koje mnogi sajtovi upotrebljavaju bez znanja i saglasnosti korisnika).
Cilj prikupljanja informacija o statusu baterije je bio da kada je ona blizu pražnjenja sajt može da pređe u režim za uštedu energije, isključi funkcije koje nisu u upotrebi i tako produži trajanje baterije.
Međutim, to je kod pojedinih stručnjaka pobudilo sumnje da se na taj način mogu i špijunirati korisnici.
Naučnici sa Prinstona to su sada i potvrdili. Jedan od njih ukazao je da ovo nije samo stvar zaštite privatnosti i bezbednosti, već može da bude i udar na džep.
On navodi da će pojedini sajtovi, to jest kompanije koje stoje iza njih, možda probati da podatke o napunjenosti baterije iskoriste za sticanje profita.
„Kada je baterija pred pražnjenjem, ljudi će možda biti skloniji da odlučuju na drugačiji način nego inače. U takvim okolnostima korisnik će možda biti spreman da plati više za određenu uslugu ili robu”, objasnio je jedan od istraživača.
Da je njegova procena sasvim realna, potvrđuje saznanje „Ubera”, mobilne aplikacije za taksi prevoz. Predstavnici te kompanije priznali su nedavno da su na osnovu statusa baterije došli do otkrića da su korisnici spremni da plate i nekoliko puta više za prevoz kada im je telefon pred gašenjem.
Oni su to, međutim, predstavili samo kao „zanimljivu psihološku činjenicu o ljudskom ponašanju”, izričito tvrdeći da to ne koriste u poslovanju.
Sumnje u to da baterija može da bude i oružje za špijuniranje nisu nove. I dosad su oprezni i teorijama zavere skloni korisnici strogo poverljive razgovore u četiri oka započinjali vađenjem baterije na sto, ili su čak telefon ostavljali u drugoj prostoriji.
Društvenim mrežama se prošle godine proširila vest da se na baterijama uređaja sa NFC tehnologijom (služi za bežično povezivanje dva uređaja na udaljenosti do 20 centimetara, a koristi se uglavnom za plaćanje telefonom) nalazi čip u vidu nalepnice pomoću kojeg „otuđeni centri moći” kradu korisnikove fotografije.
Ubrzo je objašnjeno da je reč o anteni bez koje NFC ne može da radi, pa je ova teorija pala u vodu.
Svi iole upućeniji u digitalne trendove mogu da primete da nove tehnologije ne znače samo lakšu i jednostavniju svakodnevicu, već da donose i nove mogućnosti za zloupotrebu. Čak ni najnaivniji i oni koji se začuđeno pitaju „što bi neko mene špijunirao” znaju da je prilično lako ući u njihov digitalni trag.
Pa ipak, broj korisnika interneta i mobilnih telefona u svetu se ne smanjuje. Do medija još nije došla priča da se neko zarad očuvanja privatnosti odrekao svih prednosti mobilne telefonije.
(Ankica Marinković, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com