Kao što znate, tabele u SQL orijentisanim sistemima za upravljanje bazama podataka (SUBP) predstavljaju dvodimenzionalne nizove podataka i osnovna su logička struktura za smeštaj, manipulaciju i prikaz podataka. Za kreiranje tabela i kasnije eventualne promene u strukturi, u SQL se koriste dve instrukcije CREATE TABLE i ALTER TABLE, koje pripadaju DDL (Data Definition Language) segmentu samog jezika. Osnovna sintaksa naredbe CREATE TABLE je sledeća (postoje izvesne razlike kod različitih SUBP):
CREATE TABLE naziv_tabele
( polje_1 tip_podatka [not null | null]
polje_1 tip_podatka [not null | null]
polje_1 tip_podatka [not null | null]
…
😉
U ranijim SQL prilozima, za primere smo koristili tabelu „Radnik“ koju nismo definisali putem SQL-a, a sada ćemo videti kako da je kreiramo:
CREATE TABLE Radnik
( SIF_R Char(5) not null,
IME Char (15),
PREZ Char (20),
SIF_S Number not null,
😉
Kao što vidite, iza ključne reči „CREATE TABLE“ navodi se naziv tabele, koji mora da zadovolji određena pravila. Odmah da kažemo da se i pravila kod davanja naziva razlikuju, kao i sintaksa, od SUBP do SUBP. Recimo kod SUBP „Oracle“, naziv tabele ne može biti duži od 30 karaktera, a kod SUBP „MS SQL Server“ dužina naziv ide do 128 karaktera. Bitno je da, ni jedan SUBP ne dozvoljava upotrebu ključnih reči i specijalnih znakova, kod davanja naziva tabelama, kao i dupliranje naziva tabela (dve tabele sa istim nazivom).
Ista pravila važe i za dodelu naziva poljima tabela, s tim što se ovde mogu pojaviti i dva polja istog naziva, ali u različitim tabelama. Sledeća vrlo bitna stvar je tip podatka nekog polja u tabelama. Tip podataka određuje koja vrsta informacija može da se čuva u datom polju tj. definiše vrstu znakova putem kojih se izražava vrednost elemenata domena. Na primer, polje SIF_R (šifra radnika) definisali smo kao karakter (Char) polje maksimalne dužine 5 karaktera. Ovaj tip podataka vezan je za MS SQL Server, čija dužina se kreće od 1 do 8.000 karaktera. Isti tip podataka kod SUBP Oracle ima dužinu do 255 karaktera, s tim što i kod jednog i kod drugog sistema, polje može da najviše sadrži onoliko znakova koliko je zadato.
Još jedna bitna stvar kod određivanja domena polja (obeležja) tabele je i vrednost NULL. Naime, prilikom definisanja domena javlja se potreba za uvođenjem posebnog simbola „NULL“ sa značenjem „nepoznata vrednost“. Ova vrednost se naziva i „nula vrednost“, oznaka „NULL“ se koristi da bi se ukazalo da nije reč o broju 0. Nula vrednost se koristi u onim slučajevima kada nismo u stanju da za neki entitet (Radnik) odredimo vrednost nekog obeležja (polja). Polja u kojima se nalaze nepoznata obeležja popunjavaju se „NULL“ vrednošću, što nije isto što i prazno mesto (SPACE) već „nepoznato“. U našem primeru, smo delom instrukcije „Char (5) NOT NULL“ zabranili da obeležje SIF_R dobije NULL vrednost (zato što je to ključni polje).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com