Da bi osetili punu snagu jedne relacione baze podataka, potrebno je da „komuniciramo“ sa njom. Glavna komunikacija sa bazom se odvija putem takozvanih „upita“ (engl. Query). Recimo, želimo da od baze dobijemo informaciju iz naše baze o „svim radnicima (baza „radnici“) koji su rođeni 1960. godine i koji imaju mašinsku struku“. Ovo tekstualno pitanje predstavlja jedan upit, koji ćemo mi konvertovati u SQL jezik da bi softver za upravljanje bazama podataka vratio odgovarajući rezultat. Jedan upit ne mora obavezno biti samo „pitanje“ upućeno bazi, već i instrukcija, namenjena sledećim aktivnostima:
- Kreiranje ili brisanje tabele.
- Dodavanje, brisanje i modifikovanje podataka (slogova).
- Pretraga više tabela odjednom, i vraćanje podataka u određenom redosledu.
Kao što ćete videti, sintaksa SQL-a je vrlo fleksibilna, ali poseduje i odgovarajuća pravila pisanja , kao i bilo koji drugi programski jezik. Jednostavnim upitom ilustrovaćemo sintaksu jednostavne SQL instrukcije. Zapazite u sledećim redovima, pisanje karaktera, prostor između izraza i logička razdvajanja komponenti upita:
SELECT IME, PREZIME, LIB
FROM RADNIK
WHERE PREZIME = ‘JOVANOVIC’;
U prethodnom primeru sva slova izraza napisana su velikim slovima, ali to ne mora da bude tako:
select ime, prezime, lib
from radnik
where prezime = ‘JOVANOVIC’;
Zapazite da je „JOVANOVIC“ napisano velikim slovima. U slučaju da u bazi imamo „Jovanovic“, upit neće vratiti pravi rezultat. Zapravo, instrukcije SQL-a nisu „case“-senzitivne (osetljive na razliku mala-velika slova), ali zato jesu reference u samoj bazi podataka (polja). U većini slučajeva nazivi polja se pišu velikim slovima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com