Asteroid svakog časa može da pogodi Zemlju, ali se to verovatno neće dogoditi u ko zna koliko generacija naše civilizacije. Dnevno na Zemlju padnu desetine tona svemirske prašine i delića raspršenih kometa i ne ugrožavaju ljude i naselja. Ali ako nas iznenada pogodi nebesko telo prečnika većeg od sto metara, mogle bi da stradaju čitave države pa i delovi planete. O tome koliko je nebeski materijal opasan za sve na Zemlji govori astronom Bojan Novaković, docent beogradskog Matematičkog fakulteta, član domaćeg tročlanog tima koji već četiri godine zajedno sa ekspertima Evrope gradi štit odbrane od potencijalno opasnih asteroida, takozvanih impaktora.
Uz njega tu je Zoran Knežević iz Astronomske opservatorije Beograd i akademik SANU. Treći član je i najmlađi – Grk Georgios Tsirvoulis, doktorand na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Njegov rad i boravak u Srbiji finansira Stardast projekt.
Odgovor na napad s neba traže astronomi i drugi stručnjaci u okviru evropskog projekta Stardast. Finansira ga Evropska komisija, jedinstvena istraživačka mreža razvoja metoda za praćenje, skretanje i eksploataciju asteroida i svemirskog otpada.
Koordinator projekta u kojem učestvuje 15 institucija iz evropskih zemalja je Univerzitet Stratklajd (Škotska).
Zamišljeno je da Stardast objedini sve faze zaštite od svemirskog otpada i asteroida. Ali to nije sve. Radi se i na potencijalnoj eksploataciji onih nebeskih tela za koje se utvrdi da su bogata rudama korisnim za žitelje Zemlje. To podrazumeva naučni, tehnički i organizacioni aspekt rada. Naši ljudi bave se naučnim delom, proučavanjem opasnih asteroida.
Kako kaže Novaković, poznavanje karakteristika kretanja i sastava objekata može biti ključno za izbor odgovarajuće strategije za njihovo skretanje sa rizičnog kursa.
– Tako, recimo, tehnika kinetičkog udara može dati veoma dobar rezultat ako se radi o kompaktnom (čvrstom) asteroidu. Ista tehnika neprimenjiva je kod asteroida koji se sastoje od velikog broja malih slabo povezanih delova, ističe Novaković.
Svemirom kruži sijaset asteroida od kojih bar deo može da ugrozi našu planetu. Koliko ih je, kojeg su prečnika, pitamo našeg stručnjaka.
– Do sada je otkriveno nešto više od 13.000 objekata ovog tipa, od kojih njih oko 900 ima prečnik veći od jednog kilometra. Nijedan od poznatih asteroida ne predstavlja direktnu pretnju našoj planeti – odgovorio je Novaković, napominjući da je onih manjih daleko više. Procenjuje se da se nekoliko desetina hiljada objekata prečnika većeg od 50 metara kreće u okolini Zemlje.
Novaković navodi da su posebno interesantni (i opasni) asteroidi Apofis, Benu i 1950DA. Lista potencijalno opasnih asteroida formira se procenom verovatnoće sudara s našom planetom, kao i po veličini tih objekata. Postoji nekoliko svetskih centara koji redovno prate situaciju i objavljuju liste mogućih napadača, kao što je na primer nama najbliži u Pizi (Italija).
Na pitanje koliko smo (ne)bezbedni od iznenadnih pojava impaktora s neba, Novaković kaže:
– Preduslov za zaštitu od udara jeste pravovremeno otkrivanje pretećih objekata. Neophodno je takve objekte uočiti bar par godina ranije. Samo u tom slučaju imali bismo dovoljno vremena da reagujemo. Srećom, objekti koji bi nas mogli iznenaditi i neprimetno nam se približiti, relativno su malih dimenzija i ne predstavljaju veću opasnost.
Zemlja u ovom trenutku nema pravog odgovora na nebeski udar, ali poslednjih godina intenzivno se radi na zaštiti od asteroida.
– Još ne možemo reći da imamo potpuno razvijen mehanizam koji bismo upotrebili ukoliko bi se asteroid ustremio ka nama, kaže Novaković.
Ističe da stručnjake koče ozbiljne prepreke. Najpre, činjenica da još nijedan od predloženih načina odbrane nije testiran u realnim uslovima, pa niko ne može da bude siguran kakav bi rezultat dobio u praksi.
Novaković naglašava da postoje razne tehnike koje bi se mogle primeniti za skretanje asteroida ili komete čija putanja može da se ukrsti s našom planetom.
Izazivanje sudara potencijalno opasnog objekta sa svemirskom letelicom, ili čak drugim objektom koji se nalazi u blizini Zemlje, jedno je od mogućih rešenja za sprečavanje udara nebeskih objekata. Ova tehnika, poznata pod nazivom kinetički udar može se primeniti kada je asteroid još daleko od Zemlje, kao sredstvo za skretanje asteroida direktnom promenom njegovog impulsa usled sudara s drugim objektom.
Alternativa sudarnoj (eksplozivnoj) strategiji je da se asteroid polako pomera tokom dužeg vremenskog perioda. Dejstvom na asteroid slabim, ali konstantnim potiskom, kumulativni efekat dovodi do skretanja objekta s kolizionog kursa. To može da se izvede na više načina. Na primer, korišćenjem velike i teške letelice, koja bi lebdela pored asteroida i skrenula ga s putanje.
(Branka Jakšić, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com