Pisac naučne fantastične literature Nil Stefenson, počeo je svoj roman“ Sedam rasa“ rečenicom: „Mesec je eksplodirao bez upozorenja i bez ikakvog razloga.“
Do danas nije jasno da li je ideju za takvu sudbinu prirodnog satelita planete Stefenson „pozajmio“ iz jedne od brojnih anegdota iz „Autostoperskog vodiča kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa. Stefenson za ovu gore navedenu rečenicu nesporno se potrudio da sve posledice raspada Meseca u orbiti Zemlje opiše apsolutno naučno utemeljeno i uverljivo.
Ukratko, na Zemlju se sruči gusta kiša Mesečevih krhotina, što će trajati hiljadama godina, i pritom zbrisati skoro sav život na našoj planeti.
Jedna od mnogih kvaliteta Stefensona je to što voli da se u maniru SF klasika drži nauke gde god je to moguće. Mada, raspad Meseca, kako za Business Insider navodi Danjiel Friman sa Univeziteta Barkli, nije nemoguć, teoretski postoji scenario po kojem bi se to moglo dogoditi. Na primer, ako bi u Mesec udarila neka od lutajućih planeta.
One u svemiru nisu neka retkost, svakako ne u našoj galaksiji u kojoj, prema procenama National Geographica od pre pet godina, postoji 100.000 više takvih planeta nego zvezda. A ako bi se to ipak dogodilo i da naš tj. Zemljin satelit Mesec uništi eksplozija, zaista bi bilo moguće da se pretvori u sedam velikih krhotina, kako piše Stefenson, koje bi se Zemljinoj orbiti nastavile da se kreću okupljene oko svog gravitacionog središta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com