Proxy serveri ili u prevodu „ovlašćeni serveri“, u suštini predstavljaju jednu vrstu filtera u mrežnoj komunikaciji. Kada korisnik Interneta preko svog provajdera (ISP-a) ili lokalne mreže (u slučaju intraneta) uputi zahtev za nekim Internet sadržajem (web strana, slike i dr.), proxy server će proveriti da li dati zahtev nije protivan podešenim filterima, tj. da li korisnik sme da ima pristupa zatraženim stranicama. Ukoliko nema, filteri će odbiti njegov zahtev. Na primer, vaša firma ne želi da resurse vaše mreže i Interneta koristite za traćenje na neke „neodgovarajuće sadržaje“ (čitaj „erotske“), onda će se jednostavno u okviru proxy servera podesiti filter, tako da će server odbiti svaki vaš zahtev za download-om takvog sadržaja. Ukoliko ipak, imate pristup ovakim sadžajima, onda će ih sam server dobaviti za vas i isporučiti.
Ali, da vas ne zbuni, proxy server ne radi kao modem. On će prvo „pogledati“ u sopstvenu „cache“ (privremenu) memoriju, da li se tu možda ne nalazi tražena stranica. Ukoliko nema traženih sadržaja u „cache-u“, kontaktiraće sa odgovarajućim serverom i zatražiti web stranicu sa Interneta korišćenjem jedinstvene IP adrese sadržaja. Za korisnike, proxy server je nevidljiva komponenta mreže. Proxy serveri poboljšavaju performanse obezbeđivanjem često traženih sadržaja sa Interneta, i filtrira i odbacuje zahteve koje vlasnik ne smatra podobnim, i to u oba smera – ka lokalnoj mreži i od lokalne mreže ka Internetu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com