Od vremena kada je ljudska populacija stekla mogućnost komunikacije, imamo potrebu da određeni deo te konverzacije privatizujemo, odnosno ograničimo broj onih koji učestvuju u toj komunikaciji. Bez obzira na prenosni medij, kreirane su različite tehnologije za skrivanje sadržaja komunikacije od neželjenih slušalaca: od običnog šaputanja pa sve do današnjih zaštićenih (skremblovanih) TV kanala. Privatnom konverzacijom razdvajamo pozvani auditorijum od svih ostalih. Generalno gledano, postoje dva načina za privatizovanje konverzacije: fizička separacija, gde samo odabrana publika može da pristupi komunikaciji, i šifriranje informacije, gde mnogi mogu da registruju odaslane signale, ali samo oni odabrani mogu i da razumeju taj signal. Kada se komunikacija odvija u nekom od javnih medija, skrivanje, tj. šifriranje informacije je jedina solucija.
U istorijskom smislu gledano, Internet je nova vrsta medija koja je napravila velike izmene u načinu na koji ljudi međusobno komuniciraju, a istovremeno je fundamentalno izmenio i socijalnu i komercijalnu interakciju. Pri tome, u sferi poslovanja Internet je rapidno postao komunikacioni medij izbora. Zbog toga se ovde posebno ističe problem poslovne privatne komunikacije, jer je Internet javni medij. U tehnologiji virtuelnih privatnih mreža (virtual private network – VPN), primenjene su brojne različite mrežne tehnologije radi postizanja cilja – obezbeđivanja privatnosti poslovne komunikacije unutar javne Internet infrastrukture.
Koncept virtuelnih privatnih mreža (VPM) sastavljen je iz dva dela: virtuelne mreže, koja leži na vrhu sveprisutne interkonekcije na Internetu, i privatne mreže za poverljivu komunikaciju i ekskluzivnu upotrebu. U frazi VPM ono „virtuelna“ implicira da ne postoji izdvojena fizička mrežna infrastruktura. Umesto toga, imamo fizički jednu mrežnu infrastrukturu (Internet), koju deli veliki broj različitih logičkih mreža (podmreža). Na primer, možete koristiti isti mrežni pristupni tok za pristup Internetu, za konekciju na različite korporativne sajtove, i za pristup drugim poslovnim mrežama. Ovakve virtuelne mreže omogućavaju konstrukciju dodatnih logičkih mreža samo izmenom konfiguracije različitih uređaja. Ovakav pristup donosi brži razvoj i smanjenje troškova koji bi se utrošili na postavljanje fizičke infrastrukture. Možda je i bitniji aspekt virtuelnih mreža „privatnost“. Osnovni cilj privatnih mreža je održavanje poverljivosti informacija (podataka), tako da oni mogu biti primljeni samo od strane onih kojima su i upućene.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com