Najpoznatiji fizičar današnjice, profesor Stiven Hoking (Stephen Hawking), održao je svoje poslednje predavanje na Univerzitetu Kembridž krajem septembra ove godine. "Odlazim s pozicije profesora matematike na Lukasovoj katedri, jer prema pravilima Univerziteta Kembridž, više ne mogu da ostanem na njoj. Ali, i dalje ću ostati na Kembridžu, gde ću voditi istraživački centar", obratio se profesor Hoking putem audio-eseja na BBC-ju.
Činjenica da će Stiven Hoking i posle formalnog odlaska u penziju nastaviti svoja istraživanja na Kembridžu obradovala je mnoge Britance, koji su strahovali da će veliki fizičar prihvatiti primamljivu ponudu da se pridruži Institutu Perimeter u Kanadi. Stiven Hoking će u januaru 2010. godine napuniti 67 godina života i prema pravilima Univerziteta Kembridž mora da ide u penziju s prestižne pozicije na Lukasovoj katedri, koju su ranije držali ser Isak Njutn, Čarls Bebidži Pol Dirak. Kembridž, jedan od najboljih svetskih univerziteta, zaposliće novog profesora matematike na Lukasovoj katedri.
Uprkos teškoj i neizlečivoj bolesti, aminotrofičnoj lateralnoj sklerozi (ALS), koja mu je praktično oduzela sve organe, osim mozga, Hoking je čak 30 godina držao Lukasovu katedru. "Iako mi je u 21. godini dijagnostikovana bolest, imao sam dobar i ispunjen život, kao i troje predivne dece", naglasio je Hoking, koji je i svetski medicinski fenomen, jer od ALS-a boluje više od 45 godina. Naime, 95 odsto obolelih od te teške bolesti umire u roku od pet do 10 godina.
Stivena Hokinga smatraju najvećim svetskim teorijskim fizičarem, odmah posle Alberta Ajnštajna. Poznat je po svojim briljantnim radovima iz kosmologije, posebno o crnim rupama. Svetsku slavu stekao je knjigom "Kratka istorija vremena" iz 1988. godine, koja je prevedena na 44 jezika i prodata u 25 miliona primeraka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com