Zabrinuta zbog mogućih povreda prava na privatnost građana Evropske unije, organizacija Statewatch upozorava da je evropsko Ministarstvo pravosuđa i unutrašnjih poslova predložilo zakon o čuvanju podataka o svim vidovima elektronske prepiske. Podaci o surfovanju, elektronskoj pošti i telefonskim pozivima trebalo bi da se čuvaju najmanje 12 do 24 meseci, a policiji bi Internet provajderi i telefonski operateri bili dužni da takve podatke predaju ako postoji sudski nalog.
Inicijativa za donošenje takvog zakona pokrenuta je u Evropskom parlamentu odmah posle terorističkih napada na Sjedinjenje Države, kako deo strategije za uspešniju borbu protiv terorizma i kriminala. Međutim, predlog nije mogao da bude uzet u razmatranje zbog klauzule o privatnosti komunikacija, koja je na snazi u Evropskoj uniji od 1997. godine. Klauzula podrazumeva da provajderi i telefonske kompanije mogu da čuvaju podatke o komunikaciji samo zbog naplaćivanja usluga, posle čega se ti podaci brišu i nikome ne smeju da budu predati.
U međuvremenu, dve najjače političke grupacije u Evropskom parlamentu, socijaldemokratska i konzervativna, uspele su da se dogovore oko promene klauzule i iz nje izbrišu obavezu brisanja podataka. Na taj način je stvoren prostor za donošenje zakona o čuvanju i (po potrebi) pregledanju podataka o elektronskoj komunikaciji. Predlog je dostavljen svim državama članicama, koje će se uskoro izjasniti o njemu. Naime, potrebno je da sve članice posebno izglasaju zakon u svojim skupštinama, kako bi on počeo da važi za čitavu Evropsku uniju.
Iako podaci o komunikaciji ne podrazumevaju čuvanje čitavih elektronskih poruka i razgovora, već samo podatke o tome ko je i kada razgovarao ili slao poruku, organizacija Statewatch upozorava na to da je otvoren prostor za centralizovani i sveobuhvatni nadzor građana. Zbog toga je i pokrenuta kampanja za neizglasavanje zakona i zaštitu prava na privatnost građana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com