Podizanje tužbe protiv servisa Napster 1999. godine označilo je početak borbe muzičke industrije protiv slobodne razmene i kopiranja muzičkih datoteka na Internetu. Za neke je to bilo pitanje ostvarivanja monopola muzičkih izdavača koji su uočili potencijale digitalnog tržišta, za druge normalno reagovanje na kršenje autorskih prava, a za treće ugrožavanje osnovnih sloboda surfera.
Oko ovih pitanja i dalje se lome koplja, ali je pobeda nad Napster-om i gašenje ovog servisa (kao besplatnog) otvorila prostor za muzičku industriju i pokazala da je zakon na njihovoj strani. Usledile su nove tužbe protiv brojnih servisa koji su omogućavali razmenu kao i Napster, ali je za muzičku industriju ostao jedan tvrd orah: peer-to-peer softver. Peer-to-peer tehnologija, zasnovana na protokolu Gnutella, koji se pojavio u martu 2000. godine, predstavlja i te kako teško rešiv problem, jer centralni server – Ahilova peta servisa Napster, ne postoji.
Naime, korisnici instaliraju program koji omogućava da se nalaze i u ulozi servera i klijenta, tj. da fajlove razmenjuju bez ičijeg posredništva. U takvoj situaciji nemoguće je otkriti ko koristi servis i koje fajlove poseduje, odnosno razmenjuje sa ostalim korisnicima. Zbog prirode mreže i načina razmene fajlova, ne postoji način da se korisnici spreče da slobodno kopiraju datoteke, ali je moguće makar zabraniti dostupnost softvera, tj. download sa stranica proizvođača.
U vezi sa sudskim procesima koje su veliki izdavači pokrenuli protiv takvih servisa razvila se živa polemika oko toga da li je moguće na ovaj način sprečiti pirateriju, razmenu muzičkih i video fajlova, te da li muzička i filmska industrija imaju uopšte prava na tako nešto. Takođe, postavilo se i pitanje da li predstavnici velikog biznisa mogu, čak i sa zakonom na svojoj strani i dobijenim sudskim procesima, da eliminišu takav način razmene fajlova.
Sudski procesi su nastavljeni, kao i agresivna kampanja izdavača. Sve doskora izgledalo je da servisi za razmenu datoteka nemaju nikakve šanse na sudu. Međutim, najnovija odluka saveznog sudije iz Los Anđelesa bacila je malo drugačije svetlo na rat industrije i servisa za slobodnu razmenu. Ovaj sudija doneo je iznenađujuću presudu i veliku pobedu servisima StreamCast i Grokster, odbacivši većinu optužbi koje su protiv njih podneli predstavnici muzičke i filmske industrije.
Potpuno neočekivano, sudija Stiven Vilson presudio je da pomenuti servisi nisu odgovorni za kršenje autorskih prava koje se događa prilikom korišćenja njihovog softvera. Vilson je rekao da tužene firme distribuiraju softver kojim se korisnici mogu služiti u zakonitim i nezakonitim radnjama, te da StreamCast i Grokster nisu znatno drugačiji od kompanija koje prodaju video-rikordere ili kopir aparate, koji takođe mogu da se koriste za kršenje autorskih prava i kopiranje zaštićenih sadržaja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com