Sunce i njegove oluje doneli su na Zemlju neke od uslova za nastanak i razvoj života, navodi se u studiji objavljenoj u ponedeljak u časopsu „Nature Geoscience“.
„To je novo objašnjenje porekla složenih biomolekula – hemijskih jedinjenja u živim organizmima, na Zemlji, u šta je uključeno Sunce, njegove erupcije“, rekao je za AFP Vladimir Ajrapetijan, iz Centra Godar američke svemirske agencije NASA, koautor studije.
Zemlja je veoma poseban planeta: njen vazduh sadrži savršenu kombinaciju hemikalija potrebnih za život i njena temperatura je idealna, omogućavajući da voda bude tečna.
Pod pretpostavkom da je Sunce u svojoj „mladosti“ bilo aktivno kao mlade zvezde koje osmatramo danas, Ajrapetijan i njegove kolege proučavali su model uticaja solarnih oluja – žestoke bujice čestica i zračenja s naše zvezda u svemir, te i u mladu Zemljinu atmosferu.
„Posmatranje mladih zvezda, poput našeg Sunca u prvih nekoliko stotina miliona godina, ukazuje na to da je naše Sunce je imalo burnu prošlost, sa takođe čestim i moćnim erupcijama“, rekao je istraživač.
„Te moćne solarne oluje izbacivale su tokove energije više od hiljadu milijardi puta jače od atomske bombe“.
Autori su simulacijom otkrili da naelektrisane solarne čestice ulaze u interakciju sa komponentama atmosfere Zemlje, a molekul azota se pretvaraju u molekularnog azot-dioksida (N2O) i u vodonik-cijanid (HCN).
Vodonik-cijanid tada može da obezbedi snabdevanje azotom za formiranje aminokiselina, za nastanak proteina i gradivnih blokova života.
Azot-dioksid, gas staklene bašte, mogao je da zagreje površinu Zemlje i dovede je na temperaturi kompatibilnu s tečnim stanjem vode, iako je u to vreme Sunce bilo 30 odsto slabije nego sada.
„To ukazuje da je, čak i tada, dok su sudari asteroida i kometa tek snabdevali Zemlju vodom, naša planeta bila naseljiva“, zaključio je istraživač i dodao: „To je mnogo ranije nego što smo mislili“.
Po naučnoj zajednici, prvi oblici života na Zemlji pojavili su se pre 3,5 milijardi godina.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com