Novi superbrzi voz UAQ 4 juri na magnetnom jastuku brže od 600 km/h a pri tom štedi 7.000 tona goriva godišnje u odnosu na klasične brze vozove. Novo tehnološko čudo na šinama testirano je i projektovano na Univerzitetu u Akvili (University of L’Aquila), a prezentovano je predstavnicima zemalja članica G8, koji su se od 8. do 10. jula okupili u tom gradu na svom godišnjem samitu.
Novi voz je tehnološki napredniji, manje zagađuje okolinu i ne proizvodi vibracije i buku. Tehnologija je potpuno nova, zaštićena je s više patenata. Osim aerodinamičnog otpora vazduhu, ovaj voz nema nikakvog otpora pri kretanju, zbog čega troši vrlo malo energije. Između vozila i šina nema direktnog dodira, jer voz lebdi na magnetnom polju, koje ga i pokreće. Magneti su raspoređeni duž šina, a superprovodnici postavljeni u sam voz hlade se tečnim kiseonikom.
"Superprovodnici su posebni materijali koji ispod određene temperature ne stvaraju nikakav otpor električnoj struji", objašnjava prof. Đino D’Ovidio (Gino D’Ovidio). Supermagneti su, s druge strane, materijali koji generišu jaka magnetna polja. Pošto je vozilo uvek podignuto i centrirano na put, mogućnost iskakanja iz šina svedena je na nulu, jer magneti sprečavaju da voz isklizne van trase pruge. "Motor voza", kaže prof. D’Ovidio, "konstruisan je tako da savladava velike nagibe, a energija iz faze kada voz koči naknadno mu se vraća".
Pri tome, dok prolazi kroz tunele, ovaj voz može da ide i brže od 600 km/h. Prototip ovog voza je plod višedecenijskog istraživanja profesora Lanzare, koji je bio i na Univerzitetu u Kentakiju u SAD, pa u Palermu (1968-1976. godine), a od početka devedesetih je na Univezitetu u Akvili. "Sada treba da napravimo industrijski projekat s partnerima koji su sposobni da ga tehnološki izvedu. Zbog toga smo projekat i predstavili na samitu G8 i izazvao je veliko zanimanje, posebno Brazila, Rusije i Australije", dodao je još profesor D’Ovidio.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com