Obimna istraživanja, koja bi korišćenjem jednog ili nekoliko računara mogla trajati najmanje deset do 15 godina, mogu se obaviti neuporedivo brže korišćenjem superkompjutera. To su „mašine“ sa velikim brojem procesora. One omogućavaju paralelnu obradu podataka i veliku brzinu rada koja se meri teraflopsima (milijarda operacija u jednoj sekundi). S obzirom na njihovu izuzetno visoku cenu, sve istraživačke institucije u oblasti nauke i industrije nisu u mogućnosti da ih imaju. Zbog toga se pristupa iznajmljivanju već postojećih superkompjutera onih kompanija koje su u mogućnosti da ih finansiraju.
Kompanija IBM je najveći i najpoznatiji proizvođač superkompjutera u svetu. Njen najnoviji superkompjuterski program je BlueGene. Jedan takav superkompjuter – BlueGene/L, koji se nalazi u laboratoriji Lawrence Livermore, najbrži je superkompjuter u svetu (u novembru prošle godine zauzeo je prvo mesto u svetu brzinom od 70,7 teraflopsa). Iz tog programa kompanija IBM napravila je još nekoliko superkompjutera. U martu ove godine objavila je i njihovu komercijalizaciju. Taj program naziva se BlueGene on Demand, a realizuje ga IBM-ov istraživački institut Deep Computing Institute. On će omogućiti korišćenje superkompjutera sa udaljenosti, uz pomoć odgovarajućih softverskih aplikacija. Superkompjuteri za izdavanje nalaze se u Americi (u Ročesteru, Pokipsiju i Hjustonu) i Francuskoj (u Monpelijeu).
BlueGene on Demand program koristi IBM-ov server eServer BlueGene. Svaki od servera ima po 64 polica (rack), sa po 1.024 dualna procesora po svakoj polici. Na taj način se po svakoj polici teorijski postiže brzina od 5,7 teraflopsa, to jest za čitav sistem ukupno 360 teraflopsa. Tako velika brzina rada raspodeliće se na različite interesente, a korisnici će plaćati usluge 50 centi po jednom procesoru na sat. Pri tom, usluga BlueGene on Demand omogućava korisnicima pristup na bazi različitih operativnih sistema – podržava Linux, Microsoft Windows i IBM-ov AIX.
Pored velike brzine rada, IBM-ov BlueGene on Demand obezbeđuje i visoku sigurnost prenosa podataka, koji će biti dostupni samo određenom korisniku – kompaniji kojoj pripadaju. Za korišćenje ovog superkompjutera zainteresovane su kompanije i istraživačke institucije iz oblasti bioinformatike, kvantne hemije, astronomije, meteorologije, farmaceutske industrije, industrije dizajna, finansija i mnogih drugih oblasti. Ipak, i pored velike zainteresovanosti, korišćenje ovih usluga nije jednostavno. S obzirom na to da se radi o najrazličitijim oblastima nauke i industrije, za svaku pojedinačnu primenu treba napraviti specijalizovanu softversku aplikaciju. IBM je iz tih razloga stupio u dogovor sa mnogim softverskim kompanijama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com