Privatnost na društvenim mrežama ne možete obezbediti samo sopstvenim naporima, jer one omogućuju da se dobije mnogo informacija o čoveku kroz analizu poruka njegovog okruženja, kažu švajcarski naučnici.
Odbijanje da se registrujete na društvenim mrežama ne znači da vam je privatnost 100 odsto zaštićena. Studija Davida Garsije iz švajcarskog Federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu pokazuje da društvene mreže imaju algoritme koji mogu da otkriju informacije i o ljudima koji ih ne koriste i to pomoću podataka iz njihovog neposrednog okruženja. Na primer, društvena mreža ima pristup listi kontakata svojih korisnika na kojoj se, u najvećem broju slučajeva, nalaze i ljudi koji nisu registrovani na njoj.
Taj fenomen je dobio ime „profil u senci“. Dakle, vi nemate konvencionalni, već uslovni profil na društvenim mrežama, čak i ako se na njima nikada niste registrovali ili čak i ako jeste, ali niste dali saglasnost za korišćenje vaših podataka.
S obzirom na to da je kompanijama vlasnicama društvenih mreža najčešće neugodno da priznaju postojanje tog fenomena, David Garsija je za dokazivanje njegovog postojanja koristio metod koji je nazvao internet-arheologija. Metod podrazumeva ispitivanje „koraka“ sajtova koji više ne postoje. U ovom slučaju, istraživači su ispitivali rad društvene mreže Frendster koja je prestala da postoji. Zadatak istraživanja je bio da se dokaže kako su i koliko informacije o njenim korisnicima pogodne i korisne za dobijanje podataka o ljudima koji na toj društvenoj mreži nikada nisu imali profil niti su se na njoj registrovali.
U studiji su se posmatrala dva faktora: seksualna orijentacija i odnos prema ljudima koji nisu registrovani na sajtu, ali se nalaze u spisku kontakata njegovih korisnika. Došlo se do zaključka da je putem računara, tableta, android telefona korisnika mreže Frendster upravo moguće doći do takvih podataka o ljudima iz njihove kontakt liste, iako oni nemaju registrovane profile. Učestalost predviđanja oba faktora bila je statistički veoma značajna, na šta su ukazala i tri testa koja su koristila drugačije statističke metode i dala gotovo identične rezultate.
Autori studije ističu da, s obzirom na rezultate istraživanja, problem zaštite privatnih podataka na internetu prevazilazi mogućnosti pojedinca i može se rešiti jedino na nivou društva ili države u celini.
Članak o rezultatima tih istraživanja objavljen je u naučnom časopisu „Sajens advensis“.
Međutim, društvene mreže imaju i svoju pozitivnu stranu. Nedavno su naučnici iz SAD i Nemačke, koristeći Fejsbuk kao primer, došli do sledećeg zaključka: što se više ljudi služi društvenim mrežama, to je nivo korupcije niži.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com