Pozlaćene palate i raskošne jahte više nisu statusni simbol američkih milijardera. Oni iz Silicijumske doline uglavnom troše novac na istraživanja svemira. Želja da pokrenu proizvodnju na Marsu, da organizuju turističke svemirske ture ili da saznaju da li smo zaista sami u kosmosu ne napušta ih bez obzira na to što su, kako sada stvari stoje, ipak još uvek daleko od ostvarenja svojih nauma. U grupi bogataša sa planovima za osvajanje svemira prednjače Ilon Mask, osnivač kompanije „Spejs iks”, zatim Džef Bezos sa „Blu oridžinom”, Ričard Brenson i firma „Virdžin galaktik”, kao i Pol Alen i njegov „Vulkan aerospejs”.
Ešli Vans, dugogodišnji novinar i autor biografije Ilona Maska, smatra da se iza ovih svemirskih ambicija krije mešavina preduzetničke radoznalosti, altruizma i trunke egoizma.
„Momci koji su vladari univerzuma su zaluđenici porasli na naučnoj fantastici i viziji svemira iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Sada imaju novac da tu viziju pretvore u stvarnost”, smatra ovaj publicista.
Čini se da je najdalje od Zemlje otišao Ilon Mask, čija je firma „Spejs iks” imala 32 uspešna lansiranja u poslednjih deset godina. Od Nase, američke državne agencije za istraživanje svemira, i drugih klijenata zaradio je oko 10 milijardi dolara uglavnom od isporuka pošiljki za Međunarodnu svemirsku stanicu. Kompanija se trenutno oporavlja od velike štete izazvane eksplozijom rakete „falkon 9”, koja je, kao i sateliti koje je nosila, izgorela prilikom probe početkom septembra.
Džef Bezos, čije se bogatstvo procenjuje na 66 milijardi dolara, osnivač jedne od najvećih svetskih internet prodavnica „Amazona”, okupiran je idejom o raketi koja će voziti putnike na Crvenu planetu. Letos je najavio da bi kratki probni svemirski letovi sa putnicima mogli da počnu već sledeće godine. Sudeći prema njegovim izjavama, zainteresovan je i za pokretanje proizvodnje u svemiru čime bi se Zemlja sačuvala od daljeg zagađenja.
Za Hanu Kerner, direktorku fondacija „Granice svemira” nije važno da li je motiv ovih bogataša želja da čine dobro ili samo da zasene svojim dostignućima, jer su, kako kaže, altruizam i egoizam dve strane iste medalje. Kada su ljudi altruisti, osećaju se važno i moćno. Isto se događa i kada osećaju da imaju društveni uticaj. Žele da budu shvaćeni kao neko ko čini nešto drugačije, ko se razlikuje u odnosu na druge, kaže Kerner, prenosi „Gardijan”.
Mask i Bezos imaju još nešto zajedničko: obojica su frustrirani sadašnjim stanjem istraživanja svemira, ocenjuje britanski list. Za njih se podrazumeva da, 40 godina pošto je čovek zakoračio na Mesec, ljudi bi trebalo uveliko da već putuju u svemir i da imaju svoju koloniju na Marsu, dodaje novinar „Gardijana”.
Realnost je međutim prilično drugačija, a glavna prepreka promenama je novac – upravo ono što Bezos, Mask, Brenson i ostali bogataši imaju. Prema proceni Nase, prosečna cena lansiranja rakete je 450 miliona dolara, dok su istraživači sa Univerziteta Kolorado trošak procenili na čak 1,5 milijardi. Pre nego što je 2011. ugašen, američki trodecenijski spejs šatl program koštao je skoro 200 milijardi dolara.
Da bi svemirski letovi bili održivi za privatne kompanije, troškovi bi morali da budu znatno manji. Upravo na tome radi „Spejs iks”, koji pokušava da obezbedi da ista raketa može da se koristi više puta.
I suosnivač „Majkorosfta” Pol Alen i britanski milijarder Ričard Brenson takođe žele u svemir, ali imaju malo drugačiji pristup. Prošle godine je Alenov „Vulkan aerospejs” predstavio najveći svetski avion sa rasponom krila od 107 metara koji do velikih visina može da ponese satelite težine do 450 kilograma i da ih odatle lansira u nižu Zemljinu orbitu.
Predstavnici firme najavili su tada da bi letelica trebalo da bude potpuno u funkciji do kraja decenije.
Brensonov „Virdžin galaktik” posvećen je svemirskom turizmu i nastoji da putnike povede na kratka suborbitalna putovanja. Više od 700 ljudi prijavljenih za takav let, među kojima su i glumci Tom Henks, Leonardo Dikaprio i Ešton Kučer, spremno je da plati 250.000 dolara za kartu. Međutim, prošle su godine, a datum tog putešestvija dosad nije objavljen pa se mnogi pitaju da li su rezervacije bile samo dobro smišljena reklama.
U ovom društvu bogataša sa željom da pokore svemir nalazi se i Rus Jurij Milner, koji je objavio da ulaže 100 miliona dolara u razvoj letelice sposobne da stigne do nama najbliže (posle Sunca) zvezde Alfa kentauri.
(A. M., Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com