Dva nezavisna okeanografska istraživanja sprovedena su prošlog leta, a u septembru su obznanjeni rezultati. Oba istraživanja došla su do poražavajućih saznanja da u mora bacamo i više otpada nego što smo mislili, a to moru čini nezamislivo više štete nego što smo očekivali. "Zagađenje mora plastikom utiče na život mnogo ružnije nego što smo mislili. Jeste, delfine guše plastične kese. Da, plastika se predugo razgrađuje u moru. Nismo, međutim, znali da se plastika razgrađuje u izuzetno otrovne hemijske spojeve", upozorio je Kacušiko Saido (Katsushiko Saido), hemičar s Univerziteta u Čibi u Japanu, svoje američke kolege na skupu Američkog hemijskog društva. Japanci u more svake godine odbace 150.000 tona plastike, među kojom prevladavaju polistiren, ploče i predmeti od stiropora.
Američki naučnici iz Okeanografskog instituta Scripps proveli su tri nedelje u svojoj pacifičkoj ekspediciji SEAPLEX. Iz Tihuane u Meksiku do Portlanda u Oregonu preplovili su više od 5.000 kilometara. U Tihom okeanu posebno su im zanimljive "slepe tačke", koje se nalaze na dodiru struja u kojima se nakuplja mnogo smeća. Na slično mesto u Atlantiku proletos je pao Air France-ov avion. Potraga je nekoliko puta pogrešno javljala da vide delove aviona, a videli su otpad koji je plutao morem.
Američki okeanografi izvlačili su uzorke otpada da bi ih odneli u laboratoriju i da bi ih tamo proučavali. Na njima su našli i prilepljene oblike života, kao što su alge, školjke, račići, ali i položenu riblju ikru. Svi ti uzorci otišli su na analizu, a prognoze o tome šta će otkriti, već danas znamo, nisu nimalo ohrabrujuće. Mora i okeani, ma koliko veliki bili, nisu kante za otpad, nego dom drugih oblika života, i ljudi to jednom moraju da nauče.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com