Naučnici iz čikaškog Instituta za reproduktivnu genetiku (Reproductive Genetics Institute) pronašli su način da kreiraju „veštačku spermu“ i omoguće oplodnju kojoj nije neophodno direktno ili indirektno učešće muškaraca. Istraživanja na ovom polju su, pre svega, sprovođena sa ciljem da se muškarcima koji nemaju spermatozoide (između ostalih i oni koji boluju od raka i leče se radioterapijom ili hemoterapijom) omogući da ipak imaju decu. Reč je o postupku koji nosi naziv haploidizacija, i zahvaljujući kome je moguće od bilo koje ćelije iz organizma napraviti „spermatozoid“.
Iz normalne ćelije vadi se polovina genetskog materijala i ubrizgava u zrelu jajnu ćeliju, koja takođe sadrži 23 hromozoma (duplo manje nego normalna ćelija). Na taj način, moguće je stvoriti embrion, dete koje će naslediti genetski materijal i majke i oca (bez spermatozoida), ali i dve žene, u slučaju da se spajaju jajna ćelija i genetski materijal druge žene. Teorijski, moguće je da i jajna ćelija i ona iz koje se uzima dodatni genetski materijal potiču od iste osobe, pa bi u tom slučaju bila reč o kloniranju. Za haploidizaciju su naročito zainteresovani i lezbejski parovi, koji do sada nisu mogli da imaju decu, a da se u oplodnju ne umeša i muškarac. Postupak je već testiran na ljudima, pa naučnici iz pomenutog instituta, na čelu sa Jurijem Verlinskim (Yuri Verlinsky), smatraju da bi do rođenja prvog deteta procesom haploidizacije moglo doći već za 18 meseci.
U oktobru 2001. godine, još jedna vest sa područja genetike izazvala je veliko interesovanje feministkinja i lezbejki: u američkoj biotehnološkoj kompaniji Advanced Cell Technology prvi put je kod ljudskih bića primenjena partenogeneza, proces u kome embrion nastaje bez začeća. Ovakva pojava nije nimalo neobična: ona se sreće kod mnogih nižih oblika života, između ostalih i kod pčela i mrava. Partenogenezom kod ovih vrsta nastaju muške jedinke, a oplodnjom jajne ćelije ženske (radilice i matice). Proces podrazumeva deobu jajne ćelije koja još uvek nije zrela: sazrela jajna ćelija ima duplo manje hromozoma, ali u ranijoj fazi ima hromozoma kao i bilo koja druga ćelija u organizmu. Da bi do oplodnje došlo, taj broj mora da bude prepolovljen.
Kod viših oblika života, nove jedinke (embrioni) ne mogu da nastanu ovakvim procesom. Ranijih godina, bilo je eksperimenata u kojima je partenogeneza veštački izazivana kod žaba i zmija, ali se tako nešto obično završavalo abnormalnostima u razvoju embriona. Ovakav postupak, makar zvanično, nikada nije pokušan kod ljudi, tako da je kloniranje izvedeno u laboratorijama kompanije Advanced Cell Technology ne samo prvo već i prvi primer primene partenogeneze kod ljudske vrste.
Naučnici iz američke biotehnološke kompanije koristili su jajne ćelije žena dobrovoljaca, u dobu između 24 i 32 godine, pri čemu su sve one rodile najmanje po jedno dete. Partenogeneza, tj. deoba 22 nezrele jajne ćelije, izazvana je hemijskim sredstvima, a od tog broja je kod šest ćelija postupak uspeo – počelo je formiranje embriona, klonova majki čije su jajne čelije korišćene u eksperimentu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com