Evropljani ne mogu bez mobilnog telefona, aplikacija za čuvanje slika u „oblaku” (klaudu), razmenjivanja emotikona, fotografija i video-zapisa sa bitnih i manje važnih događaja, uključivanja kućnih uređaja „na daljinu”. Priznaju i da ih uzbuđuju tehnološke inovacije, ali većina stanovnika Starog kontinenta (njih 72 odsto) priznaje da se samo pretvara da zna šta određeni tehnološki termini znače.
Ovo je jedan od podataka do koga se došlo u istraživanju jedne velike informatičke kompanije, od 16. marta do 1. aprila, razgovorom preko interneta sa 10.138 odraslih osoba iz 18 država: Velike Britanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Nemačke, Danske, Finske, Grčke, Mađarske, Italije, Portugala, Holandije, Norveške, Poljske, Španije, Rumunije, Švedske i Švajcarske.
Više od polovine učesnika (52 odsto) otkrilo je da u odnosu na period od pre dve godine značajno više koristi savremene tehnologije, a čak 13 odsto je priznalo da bez proizvoda 21. veka ne bi moglo da živi.
Takođe, više od polovine anketiranih (55 odsto) reklo je da ih novine iz domena savremenih tehnologija, pre svega, „interneta stvari” (Internet of Things) uzbuđuju, ali tri četvrtine njih nema dovoljno znanja o tome šta one predstavljaju i kako se koriste. Skoro 25 odsto učesnika istraživanja je navelo da je uzrok tome zbunjujuća terminologija. Čak 43 odsto je reklo da poseduje najmanje jedan tehnološki uređaj naprednije generacije koji im u suštini nije potreban odnosno, da ne znaju u potpunosti da ga koriste.
Onih koji sebe svrstavaju u grupu staromodnih i priznaju da zaostaju za tehnološkim inovacijama ima 11 odsto.
„Dok se pomeraju granice tehnologije, ova industrija mora da obrati pažnju na to kako da bude dostupna svima. Moramo da pružimo podršku i onima koji još uvek nisu u potpunosti savladali nove koncepte. Proizvodi moraju da budu ne samo pametni već i jednostavni, laki za upotrebu, bezbedni, lako razumljivi”, ocenio je Dejvid Luis, direktor marketinga „Samsunga”, i dodao da je to problem čitave informatičke industrije i njenih pratećih grana.
Ukoliko se ta problematika ne reši, može da bude prepreka daljem napretku, upozorio je Luis.
Kao primer naveo je da je tumačenje emotikona – nacrtanih mini-simbola, koji služe za iskazivanje različitih emocija – uzrok mukama mnogih, jer ne mogu sa sigurnošću da shvate šta znače. Istraživanje je pokazalo da su stanovnici Rumunije najmanje upoznati sa značenjem ovih simbola – 27 odsto njih pretvara se da razume šta znače kada im u neko u poruci „zakači” emotikone; a iza njih su Italijani koji takođe glume da poznaju značenje emotikona.
Mape – najčešće korišćene aplikacije
Na prvom mestu po korišćenju su mape, smernice za snalaženje po prostoru, što je 66 odsto Evropljana navelo kao odgovor na pitanje koje aplikacije smatraju najkorisnijim. Slede aplikacije za vremensku prognozu (56 odsto) i kamere na telefonima (51 odsto).
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com