Dečija bolnica Alder Hey dospela je na naslovne strane britanskih medija u septembru 1999. godine, kada je i otkriveno da su u ovoj ustanovi, bez dozvole roditelja, sakupljani organi umrle dece. Takođe, otkrivena je i „kolekcija“ od 400 fetusa, tela mrtvorođene dece, koja je čuvana na klinici.
Skandal je otkriven u toku saslušanja doktora Roberta Andersona iz Bristola, gde je vršena istraga o slučajevima čuvanja ljudskih organa, izvađenih posle neuspešnih operacija: tada je pomenuti doktor i otkrio da dečija bolnica „Alder Hey“ ima čitavo skladište organa. U istrazi koja je bila pokrenuta, otkriveno je da je u ovoj bolnici, godinama unazad, trajala takva praksa. Fetusi mrtvorođene dece su skladišteni, a organi dece koja su umrla u toku operacija su, bez znanja roditelja, vađena i korišćena u svrhe istraživanja. Uz ovaj skandal je, pre svega, vezano ime patologa Dika van Velcena, (Dick van Velzen), koji je i priznao da je izvadio i sačuvao 845 organa umrle dece, u periodu od 1988. do 1996. godine. Kao razlog je i naveo činjenicu da mu bolnica nije obezbeđivala dovoljno „materijala“ za istraživanja, pa je odlučio da se snađe sam.
U bolnici je pronađeno ukupno 2.080 dečijih srca, više od 800 različitih organa i 400 fetusa. Mnogi roditelji koji su izgubili svoje dete, saznali su da je ovakva praksa sprovođena. Neki od njih su i dobili natrag organe za koje nisu ni znali da su izvađeni i čuvani u bolnici. Skandal je snažno odjeknuo, a komentari u medijima su često sadržali i prideve poput „šokantno“, „monstruozno“, „nemoralno“… Istraga još uvek traje, ne bi li se otkrio tačan broj organa izvađenih bez znanja roditelja, kao i svrha njihovog vađenja.
Ključno ime u „Alder Hey“ skandalu, patolog Velcen, dovodi se i u vezu sa sličnim skandalom u Kanadi, gde je radio posle odlaska iz Liverpula, 1996. godine. Tamo ga očekuje tužba, po kojoj bi mogao bude poslat u zatvor na pet godina, a sve zbog narušavanja „dostojanstva pokojnikovog tela“ i nanošenja bola ožalošćenima.
Vađenje i čuvanje organa nije protivzakonito ako je sprovedeno uz pristanak najbližih. Sporno je tajno čuvanje ovakvih organa i sprovođenje istraživanja na njima. Zato je u Velikoj Britaniji sprovedena detaljna istraga u bolnicima širom zemlje, kako bi se utvrdilo koliko se organa čuva, da li su izvađeni uz pristanak najbližih rođaka, i da li ima, eventualnih, zloupotreba.
Ovaj skandal, iako ne u direktnoj vezi sa terapeutskim kloniranjem, ipak pokreće polemike koje se tiču ove oblasti. Primer pokazuje da postoje naučnici koji svoj položaj mogu da zloupotrebe, i da mora da postoji veoma strog sistem kontrole, kako bi se sprečile zloupotrebe, nedozvoljeni eksperimenti, ili eksperimentalno kloniranje ljudskih bića.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com