Pod ovim nazivom dva puta godišnje (u junu i novembru) objavljuje se lista najsnažnijih superkompjutera u svetu. Superkompjuteri su složeni sistemi koji se sastoje od velikog broja procesora i obavljaju složene zadatke na istraživanjima u različitim oblastima. Najnovija lista objavljena je 22. juna. Iako je računar koji se nalazi na prvom mestu zadržao svoju poziciju, postoje znatne promene u redosledu u odnosu na prethodnu listu.
Još od sredine 2002. godine najsnažniji superkompjuter je Earth Simulator (Simulator Zemlje). On je dostigao brzinu od 35,8 teraflopsa (milijardi operacija u sekundi), mada je teorijska vrednost koju može da dostigne 40,9 teraflopsa. Napravila ga je kompanija NEC u saradnji sa japanskom Agencijom za svemirska istraživanja (NASDA), Institutom za energetska istraživanja i Centrom za pomorska istraživanja i tehnologije (gde se i nalazi). Koristi se za globalna meteorološka istraživanja.
Ovo je već peta lista na kojoj Earth Simulator zadržava prvu poziciju među superkompjuterima. Sada se, međutim, pojavljuju neki vrlo ozbiljni konkurenti. To su, pre svega, dva IBM-ova sistema iz projekta Blue Gene/L. Označeni su kao LDD1 i LDD2, a zauzimaju četvrto i osmo mesto na listi (sa brzinama od 11,7 i 8,7 teraflopsa). U pitanju su prototipovi superkompjutera, koji u svom razvoju još nisu dostigli završnu fazu i maksimalnu moguću brzinu. Kada se to bude dogodilo, Earth Simulator će sigurno biti prevaziđen, pošto će prvi od ovih superkompjutera dostići brzinu od čak 360 teraflopsa. Ti superkompjuteri nalaze se u IBM-ovom Istraživačkom centru „Tomas Votson“.
Na drugom mestu liste je superkompjuter koji predstavlja pravo iznenađenje (prvi put učestvuje u konkurenciji). Naziva se Thunder, a nalazi se u Lorens Livermoor laboratoriji. Dostigao je brzinu od 20 teraflopsa (sadrži 4096 Intel Itanium 2 procesora), a napravila ga je kompanija Dell. Treća pozicija pripada sistemu ASCI Q (realizovao ga je HP) sa dostignutih 13,88 teraflopsa. Tako redom, sve do poslednje – 500, pozicije (što bi bilo nemoguće u potpunosti navesti i prokomentarisati).
Generalno, superkompjuteri su svake godine sve snažniji. Najuspešnija kompanija u njihovoj realizaciji je firma IBM (45 odsto superkompjutera sa liste napravljeno je u njenim laboratorijama). Zatim sledi HP sa 28 odsto učešća. Većina superkompjutera sa liste nalazi se u Americi. Od prvih deset, šest je u Americi, dva su u Japanu, jedan je u Velikoj Britaniji i jedan je u Kini. Upravo ovaj poslednji predstavlja još jedno iznenađenje nove liste. To je prvi kineski superkompjuter (sistem 4000A, kompanija Dawning), koji je na referentnom testu za plasman dostigao 8,061 teraflopsa. Nalazi se u Centru za superkompjutere Kineske akademije nauka u Šangaju.
U svakom slučaju, sa interesovanjem možemo da očekujemo sledeću listu, koja će se pojaviti u novembru. U međuvremenu, kompanije će se truditi da ostvare što bolje rezultate svojih sistema, pa će sasvim sigurno uslediti mnoga nova iznenađenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com