Na Međunarodnoj konferenciji o superkompjuterima – International Supercomputer Conference 2005 (ISC 2005), održanoj u Hajdelbergu (Nemačka) od 21. do 24. juna, objavljena je najnovija lista najsnažnijih superkompjutera u svetu. Ona se tradicionalno objavljuje dvaput godišnje (u junu i novembru). Lista sadrži 500 najbržih superkompjutera u svetu, pa se zbog toga naziva Top 500. Snaga superkompjutera procenjuje se specijalnim Linpack testom. Tvorci tog testa su stručnjaci sa jednog evropskog univerziteta (Manhajm, Nemačka), jednog američkog univerziteta (Tenesi) i poznatih američkih istraživačkih laboratorija Lorens Livermore.
Najnovija lista je 25. po redu. Ona je potvrdila dominaciju kompanije IBM u oblasti superkompjutera. Ovoj poznatoj kompaniji pripada šest od prvih deset mesta na listi, a od ukupnog broja na listi je više od polovine superkompjuterskih sistema koji potiču iz IBM-a (na prethodnoj listi imao je 43 odsto). Iza nje sledi HP sa 26,2 odsto (znatno manje od prethodne liste, na kojoj je imao 35 odsto), dok treće mesto pripada kompaniji Silicon Graphics sa znatno manjim procentom od 4,8 odsto. Zatim slede, sa još manjim procentom učešća, kompanije Dell, Cray i NEC.
U pojedinačnom plasmanu prva dva mesta su IBM-ova. Oba sistema su iz IBM-ovog programa BlueGene. Prvi je BlueGene/L, koji se na prethodnoj listi (novembra 2004. godine) prvi put našao na vrhu liste Top 500. U odnosu na prošlogodišnje karakteristike njegova brzina povećana je dva puta i iznosi 136,8 teraflopsa. Međutim, to nije maksimalna brzina koja se od njega očekuje. Već na jesen on bi trebalo da dostigne 270 do 280 teraflopsa (što će se verovatno ostvariti do formiranja sledeće liste). BlueGene/L nalazi se u laboratoriji Lorens Livermore, a sadrži 32.000 IMB-ovih procesora Power. Ovi procesori imaju po dva jezgra, tako da se jedno koristi za obradu podataka, a drugo za komuniciranje.
Superkompjuter BlueGene koji se nalazi na drugom mestu liste dostigao je brzinu od 91,2 teraflopsa. Smešten je u istraživačkom centru Thomas J. Watston u državi Njujork. Iza njega slede sistem Columbia kompanije Silicon Graphics sa dostignutih 51,9 teraflopsa i NEC-ov Earth Simulator sa 35,9 teraflopsa. IBM-ov je i peti superkompjuter sa liste – Mare Mostrum. To je trenutno najbrži superkompjuter na tlu Evrope, a nalazi se u Barseloni (brzina mu je 27,9 teraflopsa). Na šestom mestu evo još jednog BlueGene-a, ovoga puta iz Holandije (grad Groningen, brzina 27,4 teraflopsa).
Još dva IBM-ova superkompjutera koja su našla mesto među prvih deset na listi su Blue Protein (osmo mesto) i superkompjuter takođe iz programa BlueGene (deveto mesto) sa istom brzinom od 18,2 teraflopsa. Nalaze se u Japanu (Istraživački kompjuterski centar za oblast biologije AIST) i u Lozani (Švajcarska). Pored pomenutih, među prvih deset nalaze se još sistemi Thunder (California Digital Corporation, sedmo mesto, brzina 19,94 teraflopsa) i Red Storm (Cray, deseto mesto, 15,25 teraflopsa).
Statistika takođe pokazuje da je u superkompjuterima sa liste najviše Intel-ovih procesora (333 Pentium-a IV i Itanium-a 2), zatim IBM-ovih (Power, u 77 sistema), HP-ovih (PA RISC, u 36 sistema) i AMD-ovih (Opteron, u 25 sistema). Najveći broj superkompjutera sa liste je u Americi (294), 23 su locirana u Japanu, dok se u ostalim zemljama Azije nalazi 58. U Evropi ih ima najviše u Nemačkoj (40) i Velikoj Britaniji (32). Zanimljivo je takođe da osam od prvih deset superkompjutera radi pod operativnim sistemom Linux.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com