Twitter je najlakše zamisliti kao SMS oglasnu tablu. Napišete svoju kratku tekstualnu poruku (u SMS maksimalno staje 160 karaktera, na Twitter 140) i to zatim može da vidi ceo svet. U vreme kad su Facebook i MySpace postajali najpopularniji internet sadržaji, Twitter je još spominjan kao kuriozitet, zanimljiv primer šta sve može biti društvena mreža.
Čak je zaradio i pomalo pogrdan epitet društvene mreže za egocentrike, jer ga je većina korisnika koristila samo zato da jednostavno napiše šta rade u ovom ternutku ("Dugo čekam na semaforu", "Super su mi lazanje, mogao bih svaki dan da ih jedem", "Kasno sam se probudio, ništa ne stižem da uradim", što su još i zanimljiviji primeri poruka sa Twitter-a). Ruku na srce, i danas takve poruke čine najveći deo Twitter-a, poruke koje su zanimljive samo onima koji su ih napisali – njima umanjuju osećaj usamljenosti i daju im na važnosti, jer ceo svet može da pročita šta su jeli i kako su im posle toga funkcionisala creva.
Ali, vremenom je pronađeno doslovce na stotine načina kako se može iskoristiti Twitter. Kompanije ga koriste za promociju i oglašavanje svojih proizvoda, novinari za pronalaženje informacija, slavni ljudi za kontakt sa svojim obožavaocima, ljubavnici za kontaktiranje s najmilijom osobom. A stotine hiljada ljudi danas koriste Twitter umesto Google-a da bi pronašli link na internet stranice sa sadržajem koji ih zanima. Prelomni trenutak kada je ovaj servis dobio na popularnosti dogodio se za vreme terorističkog napada u indijskom Mumbaiju. Twitter se pokazao kao brži, pa čak i pouzdaniji izvor podataka o tome šta se događa u hotelima koje su okupirali teroristi od novinskih agencija i TV stanica.
Twitter je tako prošao sličan put kao i njegov uzor SMS. U vreme početaka mobilne telefonije operateri su ponudili kratke tekstualne poruke kao samo jednu od brojnih usluga. Kad je Vodafone pokrenuo SMS uslugu, nikom nije padalo napamet da će SMS mnogima postati podjednako važan kao i samo telefoniranje. Bila je to samo jedna od dodatnih usluga, nipošto važnija od mobilnih usluga kojih se danas niko više i ne seća. Ali, SMS je uspeo, jer u potpunosti odgovara duhu vremena. Ako nemate vremena da pozovete nekoga a kamoli da se nađete s njim, ako nemate vremena da mu napišete dugačku poruku, sigurno imate vremena da mu napišete SMS od 160 karaktera – u njega će stati sve ono što je važno, a primalac će ga dobiti odmah.
Isto je i sa Twitter-om – on nudi ono što je bitno i nudi to odmah. Ako imate nešto važno da kažete svetu, on će vas pre saslušati ako mu uputite poruku od 140 karaktera, nego ako sve to upakujete u šarenu, sjajnu, ambalažu. Na Twitter-u nema mesta za fraze. Twitter je trenutno najpoželjniji internet servis. Veoma rado bi ga preuzeli svi koji mogu sebi da priušte da ga kupe. Isto kao i Facebook ili Yahoo, ni Twitter ne ostvaruje basnoslovan profit, ali ipak ga pohlepno žele mnogi, najviše zato što je toliko popularan da će popraviti imidž one kompanije koja ga kupi, ali i zato što privlači milione korisnika, a gde su milioni, tu je i zarada. Šuška se da bi Twitter veoma rado kupio i Apple, a najuporniji je Facebook, koji oseća da mu Twitter otima status najpopularnije stvari na internetu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com