Većnici jednog grada u Brazilu su doneli, kako izgleda, prvi propis u istoriji te zemlje koju je u potpunosti napisan veštačkom inteligencijom, a da to nisu znali.
Ta uredba je doneta u oktobru u gradu Porto Alegre na jugu gde je gradski većnik Ramiro Rosario ove nedelje obelodanio da ju je napisao „čet-bot“ i izazvao prigovore i pitanja o ulozi veštačke inteligencije u zvaničnoj politici.
Rosario je rekao Asošijeted presu da je tražio od „OpenAI“ „ChatGPT“ da izradi predlog propisa o tome kako da se spreči da gradska vlast poreskim obveznicima naplaćuje zamenu ukradenih vodomera. Zatim ju je izneo pred svojih 35 kolega u Gradskom veću, a da nije napravio nijednu promenu, niti ih čak obavestio o njenom poreklu koje je bez presedana.
„Da sam to ranije otkrio, predlog sigurno ne bi ni stigao na glasanje“, rekao je Rosario agenciji AP. Veće od 36 članova je jednoglasno odobrilo uredbu koja je 23. novembra stupila na snagu.
„Bilo bi nepravedno prema grašanima da propis ne bude odobren samo zato što ga je napisala veštačka inteligencija“, dodao je on.
Dolazak „ChatGPT-a“ na tržište pre samo godinu dana je izazvao svetsku debatu o uticaju potencijalno revolucionarnih „četbotova“ s veštačkom inteligencijom. Iako ih neki vide kao obećavajući alat, nastala je zabrinutost zbog neželjenih uticaja mašina na zadatke koje obavljaju ljudi.
Porto Alegre, sa 1,3 miliona staovnika, drugi je po veličini grad na jugu Brazila. Predsednik Gradskog veća Hamilton Sosmejer je to da da je Rosario angažovao „ChatGPT“ da napiše predlog propisa saznao tek u sredu, kada se taj većnik svojim dostignućem pohvalio na društvenim mrežama. Sosmajer je prvobitno rekao lokalnim medijima da misli da je to „opasan presedan“.
Veliki jezički modeli AI koji pokreću „chat botove“ kao što je „ChatGPT“ rade tako što uzastopno pokušavaju da pogode svaku sledeću reč u rečenici i skloni su „izmišljanju“ – sklapanju lažnih informacija, što je pojava koja se naziva „halucinacija“.
Svi „chat botovi“ ponekad unose lažne informacije kada sastavljaju neki dokument, i to se dešava u rasponu od oko tri odsto vremena rada za najnapredniji GPT model, do stope od oko 27 odsto za jedan od Google-ovih ranijih modela, utvrđeno je nedavnim istraživanjem tehnološke kompanije „Vectara“.
U članku na veb stranici Centra pravne profesije Univerziteta Harvard ove godine je Endrju Perlman, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Safolk, napisao da „ChatGPT može predstavljati još važniju promenu nego što je bila pojava interneta“ i upozorio na potencijalne mane.
Taj sistem „možda neće uvek moći da uzme u obzir nijanse i složenost zakona. Pošto je ChatGPT sistem mašinskog učenja, možda u tumačenju pravnih principa i presedana neće imati isti nivo razumevanja i rasuđivanja kao čovek, pravnik. To bi moglo dovesti do problema kada je potrebna dublja pravna analiza“, napisao je Perlman.
Rosario iz Porto Alegrea nije prvi zvaničnik u svetu koji je testirao sposobnosti „ChatGPT-a“. Drugi su to činili u manjoj meri nego on ili s manje uspešnim ishodima.
U Masačusetsu je državni senator, Demokrata Bari Fajngold, tražio od „ChatGPT-ja“ da pomogne u pisanju zakona o regulisanju veštačke inteligencije, uključujući i sam „ChatGPT“. Podnet ove godine, taj propis tek treba da ide na glasanje.
Fajngold je u sredu rekao da „ChatGPT“ može pomoći u nekim od dosadnijih poslova u procesu donošenja zakona, uključujući ispravno i brzo pretraživanje i citiranje postojećih propisa. Međutim, ključno je da u tom slučaju svi znaju da je u tom postupku korišćen „ChatGPT“ ili sličan alat, dodao je on, i da to bude označeno i na paprinoj verziji dokumenata.
Dodao je da je neizbežna upotreba veštačke inteligencije za pomoć u izradi propisa. „Ja sam za to da ljudi koriste ChatGPT za pisanje propisa sve dok je to jasno naznačeno“, dodao je on.
U Porto Alegreu nije bilo takve transparentnosti za Rosariov predlog.
Čuvanje porekla tog predloga u tajnosti bilo je namerno. Rosario je za AP rekao da njegov cilj nije bio da samo reši jedno lokalno pitanje, već i da izazove debatu. Rekao je da je u „ChatGPT“ uneo pitanje od 49 reči i da je u roku od nekoliko sekundi od njega dobio nacrt predloga, uključujući obrazloženja.
„Uveren sam da će … čovečanstvo doživeti novu tehnološku revoluciju“, rekao je on. „Svi alati koje smo razvili kao civilizacija, mogu se koristiti za zlo i za dobro. Zato moramo pokazati kako se mogu koristiti za dobro“.
Sada izgleda da je predsednik Gradskog veća Sosmajer koji je prvobitno osudio taj metod, već pokoleban.
„Promenio sam mišljenje“, rekao je Sosmajer. „Počeo sam da čitam dublje taj dokument i video da će, nažalost ili na sreću, ovo biti budući trend“.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com