U ovom trenutku, više od 78.000 Amerikanaca čeka na transplantaciju, pri čemu period pronalaženja pravog davaoca traje, najčešće, nekoliko godina. Za to vreme, mnogi su izloženi riziku da uopšte ne dočekaju operaciju, a svi zajedno trpe teške zdravstvene probleme zbog nepravilnog rada organa koji bi morali da budu zamenjeni.
U ovakvoj situaciji, sve je veći broj onih koji putuju u Kinu, kako bi operacija bila izvršena. Najmnogoljudnija zemlja na svetu nema problema sa raspoloživim organima za transplantaciju, iz jednog jednostavnog razloga: zakon dozvoljava uzimanje organa od osuđenika na smrt (ove godine njih oko 5.000), pod uslovom da su oni sami, ili njihova porodica, saglasni sa tim. Postavlja se pitanje koliko se poštuje ova procedura, i da li su baš svi davaoci organa raspoloženi za to.
Suočeni sa manjkom organa kod kuće, Amerikanci sve češće putuju u Kinu, gde je usluga jeftinija, organi dostupni, a stručnost na visokom nivou. Od 1961. godine, kada je u ovoj zemlji izvedena prva transplantacija bubrega, u Kini je uspešno obavljeno preko 35.000 ovakvih operacija. Kineski stručnjaci za transplantaciju su i česti gosti američkih univerziteta i klinika, na kojima se dodatno usavršavaju.
Američke kolege postavljaju pitanje koliko je moralno uzimati organe od upravo pogubljenih kriminalaca, i čak predlažu bojkot kineskih lekara koji su zainteresovani za stručno usavršavanje u SAD-u. S druge strane, naravno, nikako ne mogu da zabrane da Amerikanci odlaze u Kinu po svoje nove organe, niti se ovakav „organski turizam“ kosi sa nekim zakonom. Predlog o prikupljanju organa od osuđenih na smrt postojao je i u SAD-u, ali nije usvojen. U ovom trenutku, pored Kine, zna se da ovako nešto praktikuje i Tajvan, kao i neke južnoameričke države.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com