„Gugl”, „Fejsbuk”, „Amazon”, Aj-Bi-Em i „Majkrosoft” udruženim snagama uspostaviće etičke standarde za razvoj nove ere kognitivnog računarstva
Veštačka inteligencija je nekima već deo svakodnevice. Korisnicima usluga „Amazona” na raspolaganju je Aleksa, a „Eplovi” uređaji imaju virtuelnu pomoćnicu Siri. Nju mogu da pitaju da im pusti muziku i vesti ili da uključi bilo koji povezan uređaj u domaćinstvu. Korisnici ipak ne razumeju dovoljno izazove koje donosi budućnost u ovoj oblasti.
Vodeće tehnološke kompanije udružile su snage pre nekoliko dana i osnovale Partnerstvo za veštačku inteligenciju u korist društva. U njemu su „Fejsbuk”, „Amazon”, „Majkrosoft”, Aj-Bi-Em i „Dip majnd”, istraživačka laboratorija u vlasništvu „Gugla”, koja se proletos pročula, kada je njena mašina pobedila svetskog šampiona drevne azijske igre „alfa gou”. Svi oni u saradnji s ostalim organizacijama koje se bave veštačkom inteligencijom (AI – Artificial Intelligence) trebalo bi da postave etičke standarde za razvoj nove ere kognitivnog računarstva. Ono što neće raditi jeste lobiranje kod vlade za inicijative u vezi s veštačkom inteligencijom, navedeno je u saopštenju koje je preneo „Gardijan”.
Upadljivo je odsustvo „Epla”, ali nije neobično jer ova kompanija obično nastupa samostalno čak i kada ostali džinovi industrije udruže napore. Među članovima nema ni istraživačke firme „Open AI”, koju podržava Ilon Mask.
Kada je „Gugl” 2014. godine kupio laboratoriju „Dip majnd”, uslov je bio da se formira etički odbor koji bi osigurao da se nova tehnologija neće zloupotrebljavati, ali uporno odbija da otkrije ko su članovi i da li se sastaje. U međuvremenu je formiran drugi etički komitet koji je fokusiran samo na istraživanja primene veštačke inteligencije u zdravstvu.
Ilon Mask, osnivač i direktor „Spejs iksa”, „Pej pala” i „Tesla motorsa” strahuje da bi svesne mašine sa sopstvenom voljom mogle da budu opasnije od atomskih bombi. Bil Gejts smatra da je veštačka inteligencija pretnja, a Stiven Hoking da bi mogla da znači kraj čovečanstva.
Ilon Mask, osnivač „Spejs iksa”, strahuje da bi svesne mašine sa sopstvenom voljom mogle da budu opasnije od atomskih bombi, Bil Gejts smatra da je veštačka inteligencija pretnja, a Stiven Hoking da bi mogla da znači kraj čovečanstva
Nik Bostrom, direktor Instituta za budućnost čovečanstva pri Oksfordu, ističe da ako mašina jednog dana zaista prevaziđe čoveka u inteligenciji, potencijalno će moći da oblikuje budućnost i odlučuje o sudbini čovečanstva.
„Moraju na početku da se postave uslovi tako da mašina bude prijateljski nastrojena prema čoveku”, rekao je Bostrom za portal „Vajerd”.
Ako ovaj izazov deluje kao daleka budućnost, neki drugi su mnogo bliži. Na ulicama su već automobili s nekom vrstom samostalnog upravljanja. Inženjer i filozof Džejson Miler postavlja etičku dilemu poznatu kao „problem tunela”. Ako vozite ka uskom tunelu u autonomnom vozilu i odjednom ispred vas na ulicu padne dete, koju od dve opcije birate: da pregazite dete ili žrtvujete sebe. Šta ako verujete da treba da žrtvujete sebe, a programeri su već naučili mašinu drugačije, pita se Miler.
Aj-Bi-Emov robot „Votson”, koji je 2011. godine pobedio čoveka u popularnom kvizu „Džepardi”, ove godine je pomogao da se napravi trejler za horor film „Morgan”, priču o humanoidnoj mašini koja se otela kontroli. Da bi ga obučio, Aj-Bi-Em mu je učitao 100 trejlera za horor filmove. On je to obradio i naučio šta ljude najviše plaši. Potom mu je učitan ceo novi film i on je u trenutku odabrao deset scena. Montažer jeste morao da se umeša da bi priča bila povezana, ali robot je skratio proces na 24 časa, a trejler se obično pravi 10 dana.
Najveći poduhvat mu je ipak spasavanje ljudskog života. Ovog leta postavio je dijagnozu retkog oblika leukemije ženi u Tokiju tako što je za samo 10 minuta uporedio genetske promene kod pacijentkinje i bazu od 20 miliona naučnih radova o raku. Izbacio je dijagnozu i predložio lečenje, saopštio je Univerzitet u Tokiju.
J. J. K, Politika
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com