Izborna komisija Ugande sklopila je ugovor sa kompanijom Viisage Technology iz Litltona, Masačusets, koji predviđa da ova kompanija Ugandi isporuči sistem za prepoznavanje lica koji bi bio korišćen na ovogodišnjim izborima u toj afričkoj zemlji, kako bi se sprečilo da birači glasaju više puta.
Ova tehnologija, razvijena na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, veoma je funkcionalna – proces identifikacije i verifikacije toliko je sofisticiran da je potrebna svega jedna sekunda da se osoba snimi, njene facijalne karakteristike prevedu u jedinstven skup brojeva pod nazivom “eigenface” (“sopstveno lice”) i da se, potom, taj broj uporedi sa bazom “sopstvenih lica”.
Za izradu baze lica u Ugandi služiće softver Face Explorer, a predsednički izbori, obavljeni početkom marta, verovatno će biti poslednji u toj zemlji koji su prošli bez ove tehnologije. Već u junu slede parlametarni, i smatra se da će sistem do tada biti u funkciji.
Isti proizvod je prethodno testiran u januaru na utakmici finala profesionalne lige američkog fudbala, na stadionu Rejmond Džejms u Tampi, Florida, kojoj su prisustvovale hiljade i hiljade gledalaca. Eksperiment se sastojao iz prepoznavanja kriminalaca u gledalištu, a podatke za opit su, tom prilikom, dostavile lokalne, državne i savezne vlasti. Otkriveno je 19 gledalaca čija su se lica poklapala sa podacima u bazi, ali niko nije bio uhapšen jer se radilo samo o eksperimentu.
U nekoliko desetina kazina širom sveta već se koristi ista tehnologija i služi prepoznavanju lica kojima je, zbog nečega, zabranjen pristup kockarnicama. Primena je moguća i u popravnim domovima i zatvorima (već je koristi jedan popravni dom u Viskonsinu), kako bi se eliminisala potreba za nošenjem ključeva.
U principu, sistem za prepoznavanje lica zasigurno može naći široku primenu – od sprečavanja lažnog predstavljanja i kontrole pristupa, preko kontrole u prodavnicama i bankomatima i pri logovanju na računarske sisteme, do tajnog nadzora.
Slučaj sa utakmicom pokrenuo je lavinu žestokih rasprava u kojima se pažnja skreće na ovu poslednju mogućnost, a cela tehnologija naziva “orvelovskom”. Tim povodom, predsednik kompanije Viisage navodi da se softver mora upotrebljavati sa neophodnom odgovornošću (slično su mislili i tvorci atomske bombe svojevremeno, pa su se Hirošima i Nagasaki ipak dogodili), dok zagovornici zaštite privatnosti ističu da je “primena poput one na utakmici veoma problematična” i mišljenja su da se ne radi o proizvodu koji američkoj naciji treba da služi na ponos, te da bi trebalo preispitati da li ga uopšte izvoziti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com