Ljudi koji su imuni na bolesti, koji brže misle i bolje žive. Kako? Na to pitanje bi vam Raymond Kurzweil (na slici) odgovorio: „Uz pomoć mašina“. Autor knjige The Age of Intelligent Machines and the Age of Spiritual Machines („Era inteligentnih mašina i era mašina sa dušom“) i dobitnik Nacionalne nagrade za tehnologiju, smatra da će novu evolucionu „stepenicu“ u razvoju ljudskog roda predstavljati spajanje ljudi i mašina.
Njegova vizija budućnosti je zasnovana na napretku nanotehnologija, biotehnologije i kompjutera, uz pomoć kojih se ljudi „poboljšavaju“ i, na veštački način, izvode evolutivni „skok“. „Smatram da na kraju narednog veka neće postojati jasna granica između ljudi i mašina“, izjavio je ovaj kontraverzni istraživač i autor na Osmoj konferenciji o molekularnoj tehnologiji, održanoj u Merilendu, SAD. „Uz pomoć kompjutera moći ćemo da kapacitete našeg mozga povećavamo hiljadama i milionima puta, a krajem XXI veka taj faktor će biti izražavan u milijardama“, tvrdi Raymond Kurzweil, o čijim se idejama i njegovoj bogatoj biografiji možete detaljnije informisati na adresi http://www.kurzweiltech.com/ray.htm.
Raymond Kurzweil predviđa da će ljudi u budućnosti veći deo života provoditi u virtuelnoj realnosti. Proces će se odvijati uz pomoć „nanorobota“, mikro-implanata koji će „injektirati“ slike i senzacije direktno u naš nervni sistem. Što se tiče razvoja kompjuterske tehnologije, on je siguran da će memorijski kapaciteti dostići kapacitet ljudskog mozga do 2020. godine, a da će oko 2050. godine njihovi hard-diskovi biti moćni kao svi ljudski mozgovi zajedno. Ono što je Robert želeo da kaže je da će kompjuteri i tehnologija toliko uznapredovati, da će ljudska rasa ostati daleko iza njih i da će morati da dođe do spajanja sa mašinama. Ma koliko sve to delovalo naučno-fantastično, sve više naučnika počinje da daje slične prognoze i da govori o toj novoj evolutivnoj stepenici. Neki od njih, čak, praktično sprovode u delo ovakve ideje, eksperimentišući sa svojim telom i nervnim sistemom (vidi članak Svi Kevinovi implanti. Do samo pre par godina, ovakva razmišljanja su ismevana, a zagovornici sličnih ideja proglašavani šarlatanima. Situacija na polju tehnologije se neverovatno brzo menja, tako da su za kratko vreme ovakve ideje počele i da se razvijaju u praksi.
Još jedan od učesnika konferencije je i profesor hemije Charles Lieber, koji je, na Harvardskom univerzitetu, zajedno sa svojim studentima, uspeo da proizvede memorijsku jedinicu čiji kapacitet podržava predviđanja Raymond-a Kurzweil-a: na samo jednom kvadratnom centimetru moguće je pohraniti 1 terabajt informacija!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com