Izborne manipulacije i krađe su dobro poznata pojava, a najsvežiji primer su bili izbori u SRJ. Ali, da li ste čuli za kupoprodaju glasova? Upravo ta pojava preti američkoj demokratiji, tvrde političari i politikolozi. Čitava priča je, naravno, započela na Internetu.
Sajt na adresi Voteauction.com je pokrenuo jedan američki student, ali se ubrzo odlučio na prodaju strahujući od američkog sudstva i zakona. Kupac je Austrijanac Hans Bernhard, privatni preduzetnik koji ideju opisuje kao „kombinaciju američke demokratije i kapitalizma čime se veliki novac iz kampanja preusmerava direktno ka biračima“. O čemu se radi?
Zainteresovani za prodaju svoga glasa na spomenutoj adresi ispunjavaju obrazac i potom čekaju da se jedna od stranaka odluči da kupi čitav paket glasova. Svaki zainteresovani birač bi, na taj način, mogao da zaradi 50 dolara, a ovakva prilika je, prema tvrdnjama Rojtersa, privukla 20.000 Amerikanaca voljnih da unovče svoje građansko pravo i oko 60 kupaca zainteresovanih za njihovu „robu“.
Iako se ovaj sajt i propratni tekst na njemu mogu shvatiti kao satirični komentar američke politike, vlasnik adrese sasvim ozbiljno razmatra poslovne mogućnosti i nedavno izjavljuje austrijskom listu „Kurirer“ da „Internet postaje tržište glasova“. Američka Savezna izborna komisija čitav poduhvat smatra ozbiljnom pretnjom američkom uređenju i demokratiji i tvrdi da je i samo postojanje sajta zločin i na saveznom i lokalnom nivou. S takvim obrazloženjem je ova institucija tražila sudsku zabranu sajta i zahtev je, zasad, odobren u tri savezne države: Kaliforniji, Ilinojisu i Njujorku. Politikolozi zabranu podržavaju, skrećući pažnju na činjenicu da se prodaja glasova kosi sa načelom slobodnog izbora i da bi izbori u kojima se jedna ili više stranaka koristi ovakvom strategijom bili poništeni.
Međutim, ovakve ocene i sudske zabrane nisu nimalo pokolebale Hans-a Bernhard-a koji je smislio rešenje za ovakve probleme. Glasove neće kupovati stranke, već sponzori ili pravna lica koja deluju u interesu stranaka. I Austrijanac se ne zaustavlja na američkim izborima: njegovi planovi sežu do britanskih izbora 2001. i nemačkih 2002. godine. Pored zabrane poslovanja, Hans Bernhard vidi problem u činjenici da je teško kontrolisati da li je birač zaista glasao za stranku koja ga je platila i zato pokušava da nađe efikasan način kontrole i pružanja dokaza o tome za koga je „plaćenik“ glasao.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com