Upoznavanje sa Linux distribucijama

  –  

Iako je Linux besplatan – slobodan (možete sami download-ovati i spojiti sve potrebne delove), zgodnije je naručiti gotov paket, tzv. „distribuciju“ na CD-ROM-u. Svaka od distribucija (u žargonu i „distro“) je za nijansu drugačija, i svaka ima svoje mane i prednosti. Kada ih nabavite i pokrenete, nećete između njih uočiti veliku razliku, ali svaka distribucija ima različit proces instalacije, proces podešavanja i proces nadogradnje. Svaka od distribucija se razlikuje i u pogledu količine i vrste slobodnog (free) softvera koji je uključen u distribuciju. Neke od njih uključuju komercijalni softver (onaj koji se plaća) u verziji za ličnu upotrebu, kao što je WordPerfect 8. Ali, svaka od distribucija sadrži preko 1.000 slobodnih programa.

Najpoznatije distribucije su:

  • Red Hat Linux (http://www.redhat.com/),
  • Caldera OpenLinux (http://www.calderasystems.com/),
  • SuSE Linux (http://www.suse.com/),
  • Slackware Linux (http://www.slackware.com/),
  • Debian GNU/Linux (http://www.debian.org/).
Ovo su distribucije koje se najčešće prodaju u kompjuterskim radnjama, a često su uključene kao dodatak knjigama koje se bave Linux-om. Neke od gore navedenih firmi, imaju svoje zastupnike i u Jugoslaviji, tako da legalno možete doći do originalnih pakovanja, koja pored same distribucije uključuju i „brdo“ literature. Kod ovako velikog izbora postavlja se pitanje, koju distribuciju odabrati? Najbolji vodič za nabavku može biti neko od vaših prijatelja koji već ima iskustva sa Linux-om. U tom slučaju nabavite istu distribuciju kao i vaš prijatelj, i imaćete obezbeđenu „tehničku podršku“. Ukoliko nemate nikoga ko bi vam pomogao, daćemo vam kratak opis svake od distribucija.

Red Hat Linux distribucija je verovatno najkorišćeniji paket. Distribucija je dobro podržana (od strane kompanije), a u sebi uključuje nekoliko knjiga i uputstava posvećenih Linux-u. Trenutno je aktuelna verzija 7.1. Red Hat može biti vrlo dobar izbor, a često je i izbor profesionalca, za npr. Internet servere. Inače, može biti odlična radna stanica, a proces instalacije je jednostavan i lak. Puna distribucija u sebi uključuje paket Star Office, GNOME, KDE i Linux sa jezgrom (kernel) 2.4. Dobra vest, za nas, je podrška i za srpski jezik, i to za ćirilicu i latinicu (za potpunu operativnost biće potrebna još neka podešavanja).

Caldera OpenLinux distribucija je takođe dobro podržana, i konkuriše Red Hat-u posebno na kućnim (ličnim) platformama. Caldera uključuje „lakšu“ verziju programa za particionisanje diska – Partition Magic (o particionisanju nešto više u narednim prilozima), koji će vam pomoći u instalaciji Linux-a na postojeće Windows 95/98 mašine. U stvari, celu instalaciju Linux-a možete izvesti direktno iz Windows-a. Ovo je možda i najlakši prelazak sa Windows-a na Linux. Što se tiče dodatnog softvera, poseduje sve programe kao i prethodna distribucija, i još neke ekstra.

SuSE Linux, distribucija koja dolazi iz Nemačke, sigurno je najzastupljenija distribucija u Evropi, a i u Americi stiče sve više korisnika. Ovo je vrlo dobro izbalansiran proizvod (distribucija) i trenutna verzija – 6.1, može se komotno preporučiti. Ova distribucija ima svoje zastupnike u Jugoslaviji. U sebi „nosi“ WordPerfect 8, Star Office 5, KDE, GNOME, još puno toga, pa i „lične“ verzije nekoliko komercijalnih sistema za upravljanje bazama podataka. SuSE predstavlja možda i najveću distribuciju pošto dolazi na 5 CD-a, a uključuje i iscrpno uputstvo.

Slackware Linux je popularna distribucija koju karakteriše jednostavnost, lak i linearan setup uz pomoć menija. Ovo je možda i najstarija distribucija, i jedina koja ima „ukus“ tradicinalnog Unix-a. Kako je instalacija laka i jednostavna, tako je i sa samom administracijom. Inače, Slackware obezbeđuje i jako dobru podršku na svom sajtu, gde treba posebno istaći vrlo jednostavnu proceduru nadogradnje na novu verziju.

Debian GNU/Linux, jedina nekomercijalna, je sofisticirana distribucija koja je „favorit“ mnogih Linux veterana. Distribucija je „sklopljena“ od strane grupe Internet volontera, a sve u duhu Fondacije za slobodni softver (Free Software Foundation). Ova distribucija je veoma pažljivo pakovana, sa najboljom ugrađenom procedurom za update/upgrade. Na žalost, za početnike je Debian GNU/Linux distribucija kao neobrađeni dijamant, te zbog svoje složenije instalacije nije preporučljiva za početnike. Inače, ova distribucija je izabrana od strane kanadskog „Corel“-a za osnovu njihove distribucije Linux-a.

Naravno, sve gore pobrojane distribucije nisu jedine dostupne, ima ih još mnogo, ali su ove sigurno najzastupljenije kod korisnika i najviše se preporučuju neiskusnim korisnicima. Pratite i dalje priloge o Linux-u, jer ćemo se sledećem prilogu pozabaviti konkretnim procesom instalacije neke od distribucija.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com