Klonirali su ovcu Doli, a da li je moguće klonirati i ljude? Naučnici uveliko govore o činjenici da su znanje i tehnologija tu i da ne postoje nikakve prepreke osim etičkih ili pravnih. Na temu kloniranja ljudi se dosta polemiše i, naravno, mnogo je „vatrenih“ za i protiv. Što se tiče zakonskih propisa, malo zemalja je direktno zabranilo kloniranje ljudi i među njima su Japan i par evropskih država. Prema tome, ako bi neko želeo da kloniranje obavi u SAD, ili nekoj drugoj zemlji, zakon ga sigurno ne bi sprečio.
Da li je kloniranje već obavljeno? Novinar Brian Alexander je, za februarsko izdanje magazina Wired pisao upravo o tome, intervjuišući brojne naučnike i stručnjake. Zaključak je bio: pošto već postoji tehnologija i siguran način da se to izvede, teško da neko to nije već i probao da uradi. Zvaničnih podataka nema, ali niko ne garantuje da u nekoj polutajnoj laboratoriji ili čak pod pokroviteljstvom neke od vlada, nije i izvršeno kloniranje. Sećate se filma „Momci iz Brazila“? Što se tiče tehnologije i znanja, stekli su se uslovi za ostvarenje neke slične zamisli.
Ko bi uopšte bio zainteresovan za kloniranje? Stoji činjenica da bi ljudski klon, bez obzira na genetsku istovetnost, ipak bio drugačiji od „originala“. Moguće je klonirati Majkla Džordana, ali visoki crnac koji bi na ovaj način nastao, uopšte ne bi morao da bude zainteresovan za košarku. Neke indicije govore da su za kloniranje upravo najviše zainteresovani homoseksualni parovi, parovi koji ne mogu da imaju decu i roditelji koji su svoje dete izgubili. Kod prva dva slučaja je jasno da oni koji decu ne mogu da „naprave“ žele da imaju svoju, koja će nastati iz njihovog sopstvenog genetskog materijala. A u poslednjem slučaju, reč je o roditeljima koji su dete izgubili, ali sačuvali deo njegovog tkiva. Ovakvi „scenariji“ mnogima deluju bolesno, mračno, nemoralno, protivprirodno. S druge strane ima onih koji smatraju da će kloniranje postati nešto sasvim uobičajeno u bliskoj budućnosti.
Kako bi se uopšte kloniranje obavilo? Postupak bi bio identičan kao u slučaju ovce Doli. Iz jajne ćelije bi bilo odstranjeno jedro, a na njegovo mesto bi bio implantiran genetski materijal osobe koja se klonira. Na ovaj način bi se dobio embrion, koji bi bio smešten u matericu žene sa ulogom majke. Ovakve ideje mnoge šokiraju, ali slično su ljudi reagovali i u slučaju prve „bebe iz epruvete“, donešene na svet u Velikoj Britaniji 1978. godine. Šok, otpor i polemike su se postepeno stišale i danas je postupak veštačke oplodnje nešto što je opšte prihvaćeno. A da li postoje oni koji su prihvatili i kloniranje kao postupak koji se ne kosi sa etičkim normama?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com