Američka aeronautička kompanija „Spejs iks” uspešno je izvela prvu probu raketnog motora moćnog potiska nazvanog „raptor”, koji bi za osam godina trebalo da transportuje prvu letelicu s ljudskom posadom na Mars. Direktor Ilon Mask u nedelju je objavio tvitove i podelio fotografije na kojima se vide vatreni tragovi i šare od izduvnih gasova.
Mask je potvrdio i neke ranije iznete detalje o ciljevima proizvodnje i potisku. „Raptor”, deo Interplanetarnog transportnog sistema, koji se ranije zvao Kolonijalni transporter za Mars, moći će da podigne teret mase 300 tona. To znači da je trostruko moćniji od motora „merlin” pomoću kojeg raketa „falkon 9” nosi zalihe na Međunarodnu svemirsku stanicu. „Raptor” će kao gorivo koristiti tečni metan, a ne kerozin.
Gotovi motori stigli su na probni poligon u Mekgregoru u Teksasu početkom godine, ali i dalje ima dosta nepoznanica o ovoj tehnologiji, uključujući podatak koliko će ih biti upotrebljeno za lansiranje interplanetarne letelice „Spejs iksa”.
Još nije određen datum polaska prve misije s posadom na Mars. Mask je više puta naveo da želi da pošalje prve ljude na Crvenu planetu do 2024. godine. Za pripremu terena planirano je nekoliko misija, koje treba da počnu 2018. da bi isporučile neophodne zalihe na površinu našeg bliskog suseda.
Da bi se ostvario planirani raspored važno je da u buduće ne bude neuspeha na lansirnom poligonu. Prvog septembra dogodila se velika eksplozija tokom pripreme lansiranja rakete „falkon 9” na drugoj lansirnoj rampi „Spejs iksa”, u Kejp Kanaveralu na Floridi. Tom prilikom je potpuno uništen izraelski telekomunikacioni satelit „amos 6”, koji je između ostalog trebalo da obezbedi brži pristup „Fejsbuku” za stanovnike Afrike. To je trebalo da bude dosad najteži satelit koji je u orbitu poslao „Spejs iks”.
„Raptor” je prvi iz familije raketnih motora koje razvija ova američka kompanija. Moći će višekratno da se koristi za pogon raketa nosača teške kategorije, konstruisanih za istraživanje svemira i kolonizaciju Marsa.
Ilon Mask veruje da opstanak ljudi na Zemlji zavisi od kolonizacije drugih planeta. On danas treba da govori na međunarodnom aeronautičkom kongresu u Gvadalahari, u Meksiku, na temu „Kako od ljudi stvoriti multiplanetarnu vrstu”.
(J. J. K., Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com