„Roboti će dostići ljudsku inteligenciju 2029. godine, a život kakav poznajemo nestaće 2045. godine“ – reči su Guglovog glavnog inženjera Reja Kurcvela.
On je rekao da će „istraživanja koja se sada dešavaju promeniti samu prirodu čovečanstva“.
A sve zavisi od razvoja veštačke inteligencije. Ona je, trenutno, ograničena na glasovne asistente, mašine kao što je Deep Blue (kompjuter koji pobeđuje velemajstore u šahu) i druge primere, ali Turingov test (mašina pokazuje inteligenciju nalik ljudskoj) još nije prođen.
Još uvek nije…
Ono što postoji ovog trenutka je „uska veštačka inteligencija“, tj. računari koji na inteligentan način rade nešto iz uskog kruga zadataka.
„Opšta veštačka inteligencija“, sposobnost robota da postupaju i razmišljaju po pravilima sličnim ljudskoj inteligenciji, očekuje se u narednoj deceniji. Roboti će postati prilagodljiviji i sposobni da obavljaju širi spektar zadataka, čak i u oblastima koje ne spadaju u njihove specijalnosti.
Tada će Turingov test biti pređen.
Treći korak u razvoju veštačke inteligencije je ASI, ili veštačka super-inteligencija.
Ovo je stvar kojom su filmovi toliko opsednuti, kad su mašine jače i inteligentnije od ljudi. Ovo je uvek bio, doduše, udaljen san, i većina ljudi misli da od toga u realnosti neće biti ništa.
Ljudi će, najavljuje se, moći da“aplouduju“ svoju svest u mašinu oko 2029. godine, ako se nastavi sadašnji trend razvoja veštačke inteligencije, jer tada će razvoj inteligentnih mašina dostići nivo na kojem je ljudski mozak.
A ASI, iliti singularitet, desiće se 2045. godine. (Singularitet je tačka u kojoj funkcija dobija vrednost koja je neizmerivo velika. Tehnološki singularitet, kako ga zovu, je trenutak u kojem veštačka inteligencija prelazi u „veštačku superinteligenciju“, i postaje eksponentno više inteligentna od ljudske“. Kako samo-popravka inteligencije biva sve brža i brža, mašine ubrzo postaju beskonačno inteligentnije od ljudi).
Postoje mnoge teorije o značenju ovoga, a neke su strašnije od drugih.
– Mi projektujemo naše humanističke zablude na ono što će život biti kad veštačka inteligencija dostigne zrelost. Sama osnova onoga što će ljudsko biće biti – promeniće se. Ali tehnologija nikad nije sama za sebe. Ona je uvek u niyu odnosa i deo društva – kaže filozof Slavoj Žižek.
Društvo, kako god da se razvija, moraće da dostigne tehnološki razvoj. Ako ne dostigne, postoji opasnost da će ga tehnologija prestići i tada će ljudsko društvo postati irelevantno, u najboljem slučaju, ili istrebljeno, u najgorem.
Jedna od teorija o razvoju veštačke inteligencije predviđa da, onog momenta kad „aploudujemo“ našu inteligenciju u mašinu, postajemo besmrtni i eliminišemo potrebu za fizičkim telom.
Druga teorija kaže da nećemo biti u stanju da održimo korak sa veštačkom inteligencijom, i da će čovečanstvo brzo zaostati za neograničeno inteligentnom veštačkom inteligencijom koja će bez nas istraživati planetu i Univerzum.
Treća i najstrašnija teorija – ona u kojoj mašine postaju svesne tendencije ljudi da unište sve čega se plaše. Kao akt samoočuvanja, mašine zatim „brišu“ čovečanstvo sa lica planete.
– Singularitet će se desiti za mog života – kaže Alison Laundes, direktorka sektora za veštačku inteligenciju u kompaniji Nvidia.
Na pitanje zašto svi misle da će biti neprijateljski nastrojena, ona odgovara:
– To naš mozak pretpostavlja da je sve zlo. Zašto bi bila neprijateljski nastrojena? Ljudi se samo plaše promene – kaže ona. – Ovim ljudima je još uvek strašna pomisao da frižider može da zna šta je u njemu, ili da se kola sama pokreću i putuju… A ovo je samo još uska veštačka inteligencija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com