Kineski istraživači proučavali su uzorke Meseca koje je donela misija Čang’e-5 i otkrili su porast vulkanske aktivnosti na Mesecu pre oko dve milijarde godina, što pruža prozor u kasnu fazu evolucije Meseca.
Studija, koju je uglavnom sproveo istraživački tim na Institutu za geologiju i geofiziku pri Kineskoj akademiji nauka, objavljena je nedavno u časopisu Nejčer komjunikejšns (Nature Communications), prenosi Sinhua.
Krajem 2020. kineska misija Čang’e-5 donela je uzorke sa Meseca teške oko 1.731 grama, što su bili prvi lunarni uzorci na svetu posle više od 40 godina.
U narednim istraživanjima, kineski naučnici su datirali najmlađu stenu na Mesecu staru oko dve milijarde godina, što znači da je period lunarnog vulkanizma bio između 800 i 900 miliona godina duži nego što se ranije verovalo.
„Ta studija je dalje odgovorila na pitanje koliko je magme izbacilo tokom kasnog perioda razvoja Meseca“, rekao je Tian Hengci, dopisni autor studije, za Čajna sajens dejli (China Science Daily).
On je dodao da su starost formiranja bazalta, njegove geohemijske karakteristike i vremenski okviri hlađenja kritični za razumevanje razmera erupcije lunarne magme.
Na osnovu prethodnog rada, istraživački tim je otkrio da je bazalt Čang’e-5 verovatno rezultat vulkanske erupcije tokom istog perioda, a kako je uglavnom došao iz istog izvora, pruža odličnu priliku da se odredi debljina protoka bazaltne lave i razmere erupcije.
Tian je rekao da je brzina hlađenja magme najbrža na površini i da se postepeno smanjuje prema unutrašnjosti. Vreme i brzina hlađenja magme mogu se zaključiti iz promena određenih karakterističnih elemenata u mineralima u lunarnim uzorcima, a na osnovu toga se može zaključiti debljina toka lave i razmere erupcije.
Istraživači su analizirali 21 zrno olivina iz bazaltnih klasta, a rezultati ukazuju da je vreme hlađenja većine čestica olivina bilo manje od godinu dana. Koristeći termodinamički model, procenili su da je debljina toka bazaltne lave između 10 i 30 metara.
Na osnovu ravne površine za sletanje Čang’e-5, istraživački tim je ekstrapolirao zapreminu bazaltnih erupcija, što je pokazalo da je bilo velikih erupcija magme na Mesecu pre oko dve milijarde godina. Zaključci su u skladu sa rezultatima dobijenim metodama daljinske detekcije.
Prema studiji, dok je ukupan intenzitet lunarne vulkanske aktivnosti možda opao tokom vremena, moguće je da je bilo epizodnih erupcija u kasnoj fazi razvoja Meseca sa natprosečnim protokom.
Istraživači su rekli da su razlozi za velike vulkanske erupcije pronađeni tokom kasnog perioda Meseca još uvek nejasni i da će raditi sa drugim timovima na uspostavljanju modela termalne evolucije područja sletanja kako bi se istražila misterija.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com