Bolnica Christie u Mančesteru i Univerzitet Southampton, trenutno sarađuju na projektu koji bi mogao da donese napredak u oblasti lečenja raka. Vakcina koja je nastala zajedničim naporima ove dve ustanove je, na samom početku 2001. godine, počela da se klinički testira na 10 pacijenata obolelih od raka limfnog sistema.
Ovaj oblik tumora je, do sada, bio neizlečiv, i jedino je hemoterapija pokazivala izvesne rezultate, usporavajući bolest ili je samo otklanjajući na jedan kraći period. Posle ove neprijatne tehnike, bolest se uvek vraćala, pre ili kasnije. Nova vakcina, nastala kao proizvod genetskog inženjeringa, bi trebala da višestruko olakša borbu protiv ove bolesti. Zasad nema znakova da postoje neprijatni propratni efekti kao u slučaju hemoterapije, a postoji i nada da će ona omogućiti i potpuno izlečenje, zasad neizlečivog oblika tumora.
Vakcina ima sasvim drugačije dejstvo od hemoterapije i, umesto da deluje samo na obolelo tkivo, ona osnažuje i „budi“ imuni sistem organizma i pomaže telu da se samo izbori. Osnovni mehanizam kojim su ćelije ovog oblika raka „zavaravali“ imuni sistem i sprečavali efikasno izlečenje, jeste „maskiranje“ kanceroznih ćelija pomoću proteina koji su, grubo rečeno, slali poruku organizmu da je sve u redu i da ćelije nisu zahvaćene tumorom. Napori naučnika u slučaju nove vakcine su bili usmereni ka „učenju“ vakcine da prepozna „maskirane“ ćelije. Ono što otežava ovaj proces je činjenica da su pomenuti proteini različiti kod pojedinih pacijenata i da njihov sastav, praktično, nikad nije isti. Zato je istraživački tim i morao da razvije metodu kojom se vakcina priprema za svakog pacijenta posebno, zavisno od vrste tumora, faze bolesti i opšteg stanja organizma.
Srodne teme:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com