Ako vanzemaljci postoje, gde su dosad, primetio je jednom prilikom poznati fizičar, nobelovac Enriko Fermi. To pitanje mogli bi danas da ponove i naučnici koji učestvuju u projektu SETI (Search for Extraterrestiral Inteligence), koji ove godine obeležava pola veka svojih aktivnosti.
Ideja za projekat SETI rođena je u junu 1959. godine, kada je u uglednom časopisu Nature naučna zajednica pozvana u potragu za vanzemaljskom inteligencijom. Ipak, prava potraga je počela u aprilu 1960. godine, kada je mladi američki astronom Frenk Drejk (Frank Drake) u blizini mesta Grin Benk (Green Bank) u Zapadnoj Virdžiniji postavio radio-teleskop kako bi istražio da li oko zvezda Epsilon Eridani i Tau Ceti, koje su slične našem Suncu, ima tragova vanzemaljske inteligencije. Svoj projekt nazvao je Ozma, prema kraljevstvu iz knjige "Čarobnjak iz Oza".
Ali, niko se dosad nije javio ni Drejku, ni stotinama drugih naučnika koji tragaju za vanzemaljcima pomoću moćnih radio-teleskopa u okviru projekta SETI. Najveći među njima, smešten u opservatoriji Aresibo u Portoriku, ima prečnik od 306 metara. "Naći ćemo E.T.-ja između 2020. i 2025. godine", izjavio je dr Set Šostak (Seth Shostak), jedan od vodećih istraživača Instituta SETI u Mountain View u Kaliforniji. Šostak smatra da će prvi vanzemaljci s kojima će čovečanstvo stupiti u kontakt biti "misleće mašine", visokorazvijena vrsta koja je tehnološki ispred nas nekoliko vekova. Potragu za pametnim vanzemljacima sigurno će pospešiti i 26 miliona dolara vredne radio-antene koje je jedan od osnivača Microsoft-a, Pol Alen (Paul Allen), dao kao donaciju za projekat SETI.
Međutim, šta će se dogoditi ako nam neki E.T. pošalje poruku? Prema protokolu (doduše, bez pravne snage) Međunarodne aeronautičke akademije, nakon primljenog signala odmah bi trebalo obavestiti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji bi tu vest saopštio celom svetu. Zatim bi međunarodna zajednica formulisala odgovor u ime celokupnog čovečanstva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com