"Dok mi tragamo za vanzemaljskim oblicima života na Marsu, neobična stvorenja, bitno različita od svih koje poznajemo, možda žive tu, pred našim očima", izjavio je profesor Pol Dejvis (Paul Davies) s Državnog univerziteta u Arizoni (Arizona State University). Taj "sakriveni život" mogao bi se naći u otrovnim jezerima arsena ili u ključaloj vodi kraj hidrotermalnih izvora u morskim dubinama. Dejvis je pozvao naučnike da povedu "misiju na Zemlju" u potrazi za biološkim aktivnostima u neprijateljskim okruženjima.
"Neobičan život mogao bi postojati i među nama, u oblicima koje ne prepoznajemo", izjavio je Dejvis na konferenciji American Association for the Advancement of Science (AAAS) u Čikagu. "Ne moramo da idemo na druge planete da bismo ga pronašli", rekao je on. Profesor Dejvis je na konferenciji govorio o mogućnosti da je život na Zemlji nastajao više puta. Potomci tih pređašnjih "kreacija" možda su preživeli do danas u "sakrivenoj biosferi" koju ne prepoznajemo, jer ima drugačiju biohemiju od naše.
"Svi naši mikroskopi prilagođeni su životu kakav poznajemo, pa ne čudi da nismo pronašli mikrobe s drugačijom biohemijom", rekao je profesor. Ako postoji, mogao bi se zasnivati na DNK, odnosno RNK, s drugačijim genetskim kodom ili drugačijim aminokiselinama. "Možda bi neki od elemenata koje život koristi, ugljenik, vodonik, kiseonik ili fosfor, mogao biti zamenjen nečim drugim", rekao je profesor Dejvis. "Primera radi, većinu funkcija koje obavlja fosfor može da obavi i arsen. On je otrovan za ljude, međutim, njegova hemijska svojstva mogla bi biti idealna za mehanizam mikroba", objasnio je.
"U toj potrazi postoje dve mogućnosti. Jedna je da se takvi organizmi traže u ekološki izolovanim područjima, izvan dometa ljudi, u pustinjama, slanim jezerima, područjima visokog pritiska. Ali, taj neobičan život mogao bi biti i izmešan s ugljenikovim. U tom slučaju, potraga će biti složenija i teža. Kada ga otkrijemo, moraćemo da utvrdimo da li je stvarno drugačiji ili ima svoje mesto na postojećem stablu života. Takođe, ne možemo da znamo da li se radi o drugom zemaljskom stvaranju ili o stvaranju na Marsu", zaključio je Dejvis.
"Alternativne oblike života možemo da pokušamo da razumemo i tako što ćemo da ih stvorimo u laboratoriji. Ako uspemo da stvorimo nove molekule koji se ponašaju kao živa stvorenja i evoluiraju, onda možemo da pokušamo da ih otkrijemo i u prirodnoj okolini", izjavio je profesor Stiven Bener (Steven Benner) s Univerziteta Floride (University of Florida), na istoj ovoj konfrenciji. Njegov tim je uspeo da stvori najpribližniju ljudskom rukom dizajniranu alternativu živim organizmima, koju je prikazao na ovoj konferenciji.
Taj molekul je modifikovana verzija naše DNK. Njeni parovi nukleotida povezuju se u nizove koji se mogu replikovati, ali samo uz pomoć enzima i toplote. "Ponekad se dese greške i one se prenose na sledeću generaciju, one evoluiraju", izjavio je Brener. "U sledećem koraku na njih ćemo primeniti prirodnu selekciju. Prihvaćena definicija života je molekul sposoban za Darvinovu evoluciju, a mi pokušavamo da sastavimo takve molekule", dodao je on.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com