Istraživači iz Nemačke bili su prilično iznenađena kada su dobili potpuno drugačije rezultate od očekivanih, nakon analize reakcija ispitanika i uzročno-posledične veze između igrača video-igara sa nasiljem i stvarne agresije.
U studiji objavljenoj u časopisu „Granice u psihologiji”, a čiji su delovi navedeni na sajtu „Science Daily”, naučnici iz Hanovera pod vođstvom dr Gregora Čička došli su do zaključka da asocijalno ponašanje, povećana agresija i smanjen nivo empatije nisu karakteristike koje se stiču višesatnim igranjem video-igara prepunih nasilja.
Kako je precizirano u saopštenju, tim psihijatara je koristeći analizu psihološkog upitnika i rezultata snimaka magnetne rezonance mozga igrača utvrdio da su njihovi rezultati bili identični onima koje su imali ispitanici koji nisu igrali video-igre.
Iako se ne precizira tačan broj ispitanika, navedeno je da su u studiji učestvovali muškarci u čije su svakodnevne aktivnosti poslednje četiri godine ubrajana i dva do četiri sata igranja video-igara poput onih najpopularnijih sa pucanjem, kao što su „kol ov djuti” i „kounterstrajk”.
Oni su tokom eksperimenta, najmanje tri časa pre popunjavanja psihološkog upitnika i skeniranja mozga, morali da se suzdrže od igranja. Potom su im davane na uvid posebne skice i fotografije, dizajnirane da izazovu ljudski kapacitet za empatiju i agresiju.
Tokom gledanja fotografija korišćena je magnetna rezonanca čime je praćen rad njihovog mozga, a istraživačima su davali odgovore kako bi se osećali u prikazanim situacijama. Kontrolnu grupu činili su takođe muškarci, iste životne dobi, ali koji nikada nisu igrali video-igre koje obiluju nasiljem.
Nakon završetka eksperimenta rezultati su bili takvi da nisu uočene razlike u stepenima agresije i empatije između igrača i neigrača. Imali su i slične nervne reakcije koje je detektovala magnetna rezonanca. Kako je pojasnio dr Čičak, njegov tim se nada da će nastaviti istraživanje jer im je pažnja sada usmerena na dugoročne efekte video-igara na ljudsko ponašanje.
„U ovom eksperimentu koristili smo emotivno provokativne fotografije. Sledeći korak biće korišćenje video-klipova kako bismo videli kako oni utiču na stvaranje emocija i kojih emotivnih reakcija”, rekao je vođa istraživanja i dodao da su prethodnih godina rađena slična istraživanja, ali da je fokus bio na kratkoročnim efektima odnosno na reakcijama i emocijama neposredno ili tokom samog igranja video-igara.
(Andrijana Cvetićanin, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com