Nasina sonda Cassini otkrila je nedavno jake dokaze o postojanju tekuće vode na Saturnovom malom mesecu Enceladus-u, što takođe znači da bi na njemu moglo biti i života. Letelica je pronašla natrijumove soli u području južnog pola ovog meseca, u kojem se nalaze brojne pećine u ledenoj kori, a poznato je da tekuća voda u dugom kontaktu sa stenama iz njih izvlači natrijum. Zahvaljujući ovom procesu i okeani na Zemlji su postali slani.
Naučnici su u časopisu Nature, objavili da bi se tekuća voda mogla nalaziti u pećinama u Enceladus-ovoj smrznutoj površini. Ovde bi kretanja izazvana plimom usled trenja mogla zagrevati i topiti led. Ako budu potvrđene, ove informacije bi mogle značiti da je Saturnov mesec, prečnika samo 500 kilometara, najpogodniji kandidat za postojanje vanzemaljskog života u Sunčevom sistemu. "Za život su potrebne tri stvari – tekuća voda, energija i osnovni hemijski blokovi, a čini se da sva tri postoje na Enceladus-u, uključujući i neke vrlo složene organske molekule", izjavio je Džon Spenser (John Spencer) iz Southwest Research instituta u Boulderu. "To ne znači da tvrdimo da na Enceladus-u postoji život, međutim, tu se nalaze svi sastojci neophodni za njegov opstanak, ako ga ima", dodao je Spenser.
Naučnici su na Enceladus-u tražili natrijum još od 2005. godine, kada je otkriveno da je mesec aktivan i da u atmosferu izbacuje čestice vodene pare i leda. Voda tu izbija na površinu u mlazovima iz vrućih pukotina u području tzv. tigrovih šara. Stručnjaci su nagađali da bi voda mogla dolaziti iz nekog velikog podzemnog rezervoara, možda čak okeana. Ali, takva velika masa vode morala je tokom vremena stvoriti i ogromne količine slanih otopina, koje su sateliti i teleskopi već morali da otkriju. Naime, natrijum je jedan elemenata koji se najlakše otkriva u svemiru. Međutim, čak ni naučnicima koji rade na moćnom teleskopu Keck na Havajima to nije pošlo za rukom. Konačno je to uspela da učini sonda Cassini. Ona je u prstenu E, u koji neprekidno stiže materijal iz "tigrovih šara", otkrila male količine natrujim-hlorida (kuhinjske soli) i natrijum-hidrokarbonata (sode bikarbone). Pošto se radi o količinama manjim od dva odsto, postalo je jasno zašto ih instrumenti nisu ranije otkrili.
Na osnovu ovih rezultata naučnici su zaključili da Enceladus između ledene kore i kamenog jezgra ima veliki okean u kojem se otapaju soli. Voda iz njega izdiže se kroz mrežu pukotina u manje rezervoare u ledu, iz kojih, opet, u području "tigrovih šara" isparava oslobođena so. "Kapljice vode verovatno podižu mehurići vazduha u njoj (kao u gaziranoj vodi)", objasnio je Frank Postberg iz Instituta Maks Plank (Max Planck) u Nemačkoj. "Ove kapljice se smrzavaju i potom ubrzavaju kroz pukotine na ledenoj kori". Naučnici ipak ističu da postojanje tekuće vode još uvek nije dokazana činjenica. Upozoravaju da postoje i druga moguća objašnjenja ove zabeležene pojave. "To bi mogao biti topao led koji isparava u svemir. Čak bi se moglo raditi i o trenju ledenih kora koje prouzrokuje plima, u kojem bi mogla nastajati tekuća voda koja isparava u svemir", rekao je profesor Nikolas Šnajder (Nicholas Schneider), jedan od autora ovog izveštaja u časopisu Nature.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com