Kakvo nas vreme očekuje u narednom veku? Na to pitanje odgovara profesor Martin Parry iz Velike Britanije, jedan od naučnika koji su izradili izveštaj o klimatskim promenama za potrebe Evropske unije. Istraživanje se ograničava na region Evrope i ukazuje na to da će se promene klime različito manifestovati zavisno od dela Evrope koji posmatramo.
Dok će sever kontinenta biti podložniji poplavama, dotle će jug patiti od suša. Srednja Evropa će na svojim Alpima iskusiti topljenje glečera, pri čemu će polovina njih nestati do kraja XXI veka.
Što se tiče temperatura, one će rasti kao posledica efekta staklene bašte, izazvane zagađenjem i čovekovim nemarom prema prirodi. Tako će svake dekade temperatura porasti za 0,1C do 0,4C. Hladne zime će biti retka pojava posle 2020. godine, a potpuno će nestati posle 2080. Tada će i skoro svako leto biti toplije od najtoplijih leta koja u ovom trenutku doživljavamo jednom u 10 godina. Kiša i sneg. Na severu Evrope će količina rasti za 1 – 2 procenta svake godine, dok će se na jugu količine padavina smanjivati po sličnoj godišnjoj stopi. Nivo mora će se, polovinom XXI veka, povećati za 13 do 68 cm, opet zavisno od regiona. Zaključak istraživanja: u svim tim promenama, Južna Evropa će proći gore od zemalja na severu.
Tvorci ovog izveštaja ukazuju na činjenicu da je temperatura rasla i tokom XX veka, odnosno da je globalno zagrevanje iznosilo oko 0,8C, pri čemu je poslednja dekada bila najtoplija zabeležena. Od 1900. do danas, količina padavina u Severnoj Evropi je porasla za 10 do 40% (zavisno od države i regiona), a na jugu se ta ista količina smanjila za oko 20%.
Promene u padavinama i temperaturi će se na različite načine odraziti i na druge elemente klime, pa će tako rizik od poplava, ali i suša biti povećan. Biće više pojava bujica, klizišta, lavina i odrona, a kvalitet zemljišta, odnosno količina hranljivih materija u njemu, će biti manja. Promene će doživeti i Golfska struja, koja će se usporiti, a koja je do sada bila jedan od glavnih činilaca oblikovanja klime u zemljama na Atlantskom okeanu. Ta pojava će izazvati mnogo ekstremnije vremenske uslove i manje stabilnu klimu.
Usled svih ovih pojava, mnogo manje turista će dolaziti u region Južne i Srednje Evrope. Turizam mediteranskih zemalja će biti ugrožen visokim temperaturama i sušama, a alpska regija neće biti više tako privlačna usled nestabilnosti snežnih padavina i visine snežnog pokrivača. Iz svega toga će korist izvući severniji delovi kontinenta, jer će turisti radije odlaziti u taj region.
Teško je predvideti kako će se tačno ove promene odraziti na ljudsko zdravlje, ali je izvesno da će nove vremenske prilike pogodovati štetočinama. Već sada mnoge zemlje prijavljuju veći broj pacova, čijem razmnožavanju pogoduju blage zime. S druge strane, moguće je da neke divlje životinjske vrste u potpunosti nestanu usled klimatskih promena.
Ali, nije baš sve tako crno. Iako će promene doneti mnogo štete, biće i koristi. S jedne strane će mnogo više energije biti korišćeno na rashlađivanje, ali će, nasuprot tome, mnogo manje energenata biti potrebno za zagrevanje. Usled rasta temperatura, produžiće se i sezona rasta biljaka, tako da će skoro sve žitarice donositi veće prinose, a šume na severu Evrope će brže rasti. U nekim delovima Evrope će nastati novi problemi sa transportom, ali će u Zapadnoj Evropi oni biti smanjeni, jer će i biti manje mrazeva i snega.
Profesor Martin Parry ističe činjenicu da borba protiv klimatskih promena nije pravi put, odnosno da planovi za smanjenje količine gasova-zagađivača neće rešiti problem. „Klimatske promene su već tu i nije ih moguće zaustaviti. One su postale deo prirodnih ciklusa i mi trebamo da se na njih naviknemo i iskoristimo svoju maštu i energiju na prilagođavanje novim okolnostima“, zaključuje on.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com