Posle nekoliko godina izdavanja novih verzija starih proizvoda, jesen 2001. pokazala se pravom udarnom sezonom za američki Microsoft. Tek što je javnost došla sebi od overdosing-a reklamnom kampanjom i razgovorima o Windows-u XP, najnovijem MS-ovom softverskom čedu, predstavljena je i dugo najavljivana hardverska inovacija – konzola za igranje Xbox. Ovaj, po mnogo čemu jedinstveni proizvod, dostupan je odnedavno na američkom tržištu, dok se u Evropi očekuje tek u martu 2002.
U pogledu arhitekture, Xbox u odnosu na svoje glavne konkurente – Sony PlayStation 2 i Nintendo GameCube – pokazuje daleko veću robustnost i moć, te se stoga može reći da predstavlja strateški pomak u ovom segmentu hardverskog tržišta.
Ova konzola je po komponentama, koje je čine, mnogo bliža pravom računaru nego onome što smo do sada navikli da nazivamo “konzolom za igranje”, s obzirom na to da poseduje procesor, radnu memoriju i čvrsti disk velikog kapaciteta (8 GB), kao i mogućnost dodavanja novih mogućnosti. Poslednja opcija ostvarena je pomoću ethernet priključka za povezivanje na mrežu pomoću DSL ili kablovskih modema, što bi, pored preuzimanja dodataka za igre sa Interneta, trebalo da omogući visoke performanse i pravi ugođaj prilikom multiplayer igranja. Čvrsti disk, u takvoj konstelaciji, igra ulogu neke vrste predmemorije (cache-a), iz koje se igra mnogo brže učitava nego sa CD-zasnovanih diskova, obezbeđujući tako da se sve vrti glatko, bez “trzanja”.
Srce sistema je procesor znatno snažniji od onoga koji se nalazi u PlayStation-u 2 ili GameCube-u, što znači da je u stanju da brže interpretira programski kôd igrica nego što je to slučaj na pomenutim konzolama. Veća količina radne memorije nego kod rivala obezbediće skladištenje većih programskih blokova igre u samom RAM-u, tako da će biti moguće da im se prilikom igranja pristupi brže nego na drugim konzolama.
Ipak, za komercijalni uspeh konzole nisu dovoljne samo njene deklarisane osobine i performanse. Sve dok se one ne prenesu sa papira u realnost, konkurencija će i dalje držati većinski segment tržišta. Da bi prednosti ove konzole mogle da dođu do punog izražaja, neophodno je da autori igara prilikom programiranja svog softvera te prednosti počnu i da koriste. Prve igre pisane za ovu konzolu, koje se za sada mogu nabaviti, nisu koncipirane tako da mogu da iskoriste prednosti postepenog dodavanja novih mogućnosti (sopstvena muzika) i svojstava (učitavanje novih nivoa i likova) preko Interneta, ali Microsoft obećava da će već u prvim sledećim naslovima omogućiti i ovaj aspekt funkcionalnosti.
Pored toga, trenutno raspoloživi naslovi još uvek se ne koriste prednostima, za jednu igračku konzolu zaista moćne, hardverske konfiguracije koja čini Xbox i koja je najupečatljivije izdvaja iz ostatka tržišne ponude. To je, međutim, dobro poznata boljka (a možda i poslovna strategija?) celog Microsoft-ovog softverskog asortimana: sadašnja verzija softvera koji je moguće nabaviti za Xbox je samo početna verzija, koju će kasnije biti potrebno nadograđivati bezbroj puta kako bi se postiglo sve ono što Microsoft nudi na šarenim, sjajnim i masnim stranicama svojih prospekatâ.
Evo sada i “crno na belo” – cele konfiguracije Xbox-a, pa prosudite da li je div iz Redmonda dobro odradio posao:
- Četiri priključka za kontrolere koja omogućuju igranje preko mreže, kao i povezivanje drugih perifernih uređaja
- DVD player
- Audio-video konektor koji omogućuje jednostavno povezivanje na televizor
- Ethernet priključak za brzo igranje preko Interneta korišćenjem brze veze
- NVIDIA grafički akcelerator – tri puta brži od bilo čega ugrađenog u druge konzole!!!
- Intel procesor na 733 MHz – najbrži procesorugrađen u neku konzolu!
- Čvrsti disk 8 GB – za čuvanje igara – potpuna inovacija u svetu konzolâ za igranje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com