Ljudi iz kompanije Xerox i sami priznaju da za svoj poslednji tehnološki uspeh mogu da zahvale samoj prirodi. Ovaj primer, takođe, pokazuje da je ponekad poželjno promeniti smer razmišljanja i, umesto deduktivnog, krenuti induktivnim putem.
U konkretnom slučaju, inženjeri Xerox-a krenuli su od molekularnog nivoa i pronašli tehnologiju koja će im, kako se nadaju, omogućiti da znatno smanje cenu kolor štampe.
Potpredsednik kanadskog ogranka Istraživačkog centra Xerox (Xerox Research Center of Canada, XRCC), Rafik Loutfi, objašnjava da se radi o novom načinu pravljenja tonera i najavljuje nov tehnološki proces za dobijanje tonera, nazvan agregacija emulzije (Emulsion Aggregation, EA): “Uvereni smo da će tehnologija EA ukloniti prepreke štampanju u boji. Ono više neće biti luksuz, već sasvim uobičajena pojava.”
U čemu je, zapravo, stvar? Vrlo je jednostavno: uobičajeni tehnološki postupak za dobijanje tonera podrazumeva mlevenje velikih komada polimerne smole obojene odgovarajućim pigmentima. Na taj se način dobijaju čestice različitih veličina i oblikâ. Osim toga, ovaj proces troši i nezanemarljivu količinu energije, što znatno poskupljuje proizvodnju. Nasuprot tome, postupak EA započinje od lateksnih monomernih čestica, dimenzija 200 nanometara. One se unose u vodenu sredinu i regulacijom raznih parametara, poput temperature i kiselosti, počinju da se vezuju i grade polimerne čestice smole dimenzija od 3 do 15 mikrometara. Pigmenti se dodaju na kraju.
Loufti tvrdi da je toner koji se dobija procesom EA znatno bolji od onih koji se trenutno koriste i navodi nekoliko obrazloženja za svoju tvrdnju. Pre svega, u EA procesu moguće je potpuno kontrolisati oblik i veličinu čestice, što omogućuje da se naprave ujednačenije čestice. Ujednačenije čestice se, logično, lakše nanose na bilo koji papir, bolje se raspoređuju i daju oštriju i jasniju sliku uz manje potrošenog tonera.
Loufti napominje i da se svojstva čestica mogu definisati i po specifičnim zahtevima klijenata, tako da će kompanije moći da traže i specifične kompanijske boje, poput Xerox crvene, Fuji zelene, i slično.
Poznavaoci industrije su mišljenja da je tržište od presudnog značaja u prihvatanju ili odbijanju svake, pa i ove nove tehnologije. U tom smislu, ekonomska rentabilnost ovog rešenja ide mu i te kako u prilog: broj strana koji se svakog dana odštampa ogroman je, i ako Xerox-ov patent može iole da doprinese smanjenju potrošnje tonera (a i cene njegove proizvodnje), to će biti ogromna ušteda. U ekološkom smislu, EA takođe predstavlja napredak, jer je prenos tonera sa fotoreceptora na papir potpun, tako da nema potrebe za ugradnjom posebnog čistača valjka ili pak bočica za preostali toner.
Kao što smo već ponovili, ušteda energije u novom proizvodnom postupku je velika, a evo i zašto: za razliku od svih dosadašnjih metoda, nema potrebe za mlevenjem, na šta je do sada odlazio najveći deo energije.
Osim toga, Loufti smatra da će novi toneri blagotvorno uticati i na period amortizacije štampača i znatno ga produžiti: kod novih EA štampača, grejač tonera će, zbog jednoobraznije strukture čestica tonera moći da radi na znatno nižoj temperaturi, a česticama se čak mogu dodati i voskovi koji bi odstranili potrebu za podmazivanjem grejača.
Predstavnici kompanije Xerox kažu da će se prvi EA štampači, sa oznakom Fuji-Xerox, pojaviti već krajem ove godine. Ostali Xerox-ovi EA proizvodi očekuju se 2002, ali nije navedeno o kojim se sve proizvodima tačno radi. Kompanija, takođe, nije želela da precizira ni da li će njeni EA proizvodi imati potpuno nov dizajn ili će to biti prilagođene postojeće verzije.
Na kraju, postavlja se pitanje: da li je Xerox, posle odustajanja od tržišta malih i kućnih preduzeća zbog velikih gubitaka ipak rešio da u poslednjem trenutku promeni kurs i pokuša da zadrži pozicije i u ovom, nezanemarljivom segmentu tržišta?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com