Jedna od velikih prednosti korišćenja XML-a za definisanje struktura podataka je očigledna – korišćenjem tagova koje sami definišete vi kreirate XML fajl, koji je umnogome već samodokumentovan. Ovo znači da sami tagovi već na prvi pogled dovoljno govore o strukturama i bez dodatne dokumentacije. Čak neko ko i ne zna ništa o XML-u, jednim pogledom na fajl može da zdravorazumski shvati šta data struktura reprezentuje.
Ova odlika XML-a je u velikoj suprotnosti sa opisnim strukturama koje nalazimo u mnogim bazama podataka, a i „kriva učenja“ XML-a je mnogo strmija u odnosu na iste. XML takođe obezbeđuje i veliki stepen konzistentnosti sa HTML-om, jezikom web-a. Ukoliko imate osnovno znanje o tagovima unutar HTML-a, onda već mnogo znate i o XML-u.
Svi znamo da kada dizajniramo neku bazu podataka, prvo što treba da uradimo je da opišemo formu samih podataka („model podataka“). Između ostalog, podaci mogu biti predstavljeni i u formi „hijerarhijskog stabla“, a ovakvu strukturu je vrlo lako prebaciti u XML strukturu. Da sva ova priča ne bi bila bez smisla, pogledajte sledeći XML kod i uporedite ga sa hijerarhijskim dijagramom na slici. Čak i ukoliko tek zalazite u XML vode, biće vam sve jasno:
1: <?xml version="1.0"?>
2: <Email>
3: <Kome>Sef kabineta</Kome>
4: <OdKoga>Opstina</OdKoga>
5: <Detalji>
6: <Licni>
7: <Titula>dr</Titula>
8: <Ime>Pera Peric</Ime>
9: <Kanc>56</Kanc>
10: </Licni>
11: </Detalji>
12: <Naslov>Izvestaj</Naslov>
13: <Telo>
14: U moje licno i ime svih zaposlenih u opstini, hvala vam …..
16: </Telo>
17: </Åmail>
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com