Koliko je internet dobar za to da njegov korisnik dobije i proveri informacije, toliko je možda još i bolji da ovaj potvrdi svakojaku ludost u koju poveruje.
Bezbroj sajtova aminuje najsmelije pretpostavke o „pravim” uzrocima izumiranja dinosaurusa, gradnje egipatskih piramida, izbijanja Drugog svetskog rata… Veb je demokratičan u tom smislu što svakome daje mogućnost da objavi mišljenje o bilo čemu, ali i anarhičan, jer svako može da tvrdi bilo šta, bez obzira na stručnu spremu i druge kvalifikacije, pa i to da su vakcine štetne po decu, iako nema nikakve veze s medicinom ili biologijom.
Kad ne postoji autoritet koji bi stao na put neosnovanim i šokantnim tvrdnjama koje potiru zvaničnu verziju događaja, nauku ili zdrav razum, cvetaju sajtovi koji navodno otkrivaju dugo skrivane tajne. Njihovim posetiocima često nije važno što dotična elektronska stranica nema nikakav kredibilitet, sve dok odobrava njihove predrasude o svetu.
Internet je i mesto gde se mnogi građani obaveštavaju o politici i političarima. Mnogi birači, primećuje u „Njujork tajmsu” Majkl Linč, profesor filozofije na Univerzitetu Konektikat, veruju da su dobro informisani samo zato što gugluju, a da uopšte ne uzimaju u obzir poreklo vesti na koje nailaze. Često krajnje dezinformisani surferi ubede sebe da su vrlo dobro obavešteni i da ne treba dalje da preispituju svoje stavove. Posle čitanja dva ili tri teksta o tome da farmaceutske kompanije drže lekare u šaci, nepažljiv internaut može da zaključi da treba sam da se leči biljkama. Čitalac opskurnih sajtova o smaku sveta ili najezdi vanzemaljaca mogao bi da prestane da živi normalno i, umesto toga, posveti se gradnji bunkera.
Internet je uziman kao dar s neba za demokratiju i obrazovanje, jer omogućava da se izraze najrazličitija mišljenja i objave znanja koja su nekad postojala samo u knjigama. Kako je informisani građanin preduslov demokratije, verovalo se da će internet pomoći informisanosti i usavršavanju vladavine pod kontrolom naroda. Zbog toga su mnogi smatrali da su zastarela upozorenja Noama Čomskog da je moć u rukama onog ko drži znanje, a da znanje, odnosno informacije, poseduju glavni veliki mediji, koji tako biraju i kadriraju vesti da one ubede građane da se slože s politikom vlade s kojom se inače ne bi složili da su imali širu sliku. Međutim, pokazalo se da internet ne samo da nije oslabio propagandnu mašineriju, već je dao priliku brojnim demagozima da se iskažu. Linč zato ističe da internet ne može da se tretira kao pomagač demokratije, podsećajući da je još Platon upozoravao da se demokratija pretvara u tiraniju kad populisti i demagozi osvoje srce naroda. Dodaje da je svetska mreža raskrstila s cenzurom, ali da njeni korisnici sami sebi nameću cenzuru kad posećuju samo one sajtove za koje unapred znaju da će potvrditi njihove stavove. Iako su društvene mreže slobodne platforme koje svakom daju pravo da širi i tumači podatke, vlasnici profila najčešće prate objave svojih prijatelja i istomišljenika, ne izlažući se drugačijim mišljenjima, što onemogućava dijalog i širenje saznanja. U tom smislu internet je najbolja potvrda naših predrasuda, pa i teorija zavere.
(J. S. Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com