Sedamnaest od osamnaest najtoplijih godina zabeleženo je od početka 21. veka. Čak jedanaest procenata svetske populacije trenutno je ranjivo na uticaje klimatskih promena kao što su suše, poplave, toplotni talasi, ekstremne vremenske nepogode i porast nivoa moraNa nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu klimatske promene bile su na vrhu dnevnog reda. Kako se posledice klimatskih promena u svetu intenziviraju, tako se sve više govori i o rešenjima – javljaju se preduzeća, vlade, neprofitne organizacije, pojedinci (naročito mladi), naučnici i drugi. Razgovori su se odvijali u otvorenim panel diskusijama, hodnicima i privatnim salama za sastanke. Iako postoje mnogi zagovornici promena, većina stručnjaka kaže da bi napredak trebalo da bude mnogo brži kako bi se sprečila globalna katastrofa.
Jedan od zaključaka je da je konverzacija koja je vođena tokom nekoliko dana pokazala da je nemoguće zanemariti stvarnost: planeta koja se zagreva menja geopolitiku i ozbiljno preti ekonomiji onakvoj kakvu poznajemo. Godina 2016. je bila najtoplija zabeležena do sada. Podaci do kojih su došle NASA i NOAA pokazuju da su globalni proseci u 2016. bili za 0,99 stepeni Celzijusa viši od proseka 20. veka. Sedamnaest od osamnaest najtoplijih godina zabeleženo je od početka 21. veka. A čak jedanaest procenata svetske populacije trenutno je ranjivo na uticaje klimatskih promena kao što su suše, poplave, toplotni talasi, ekstremne vremenske nepogode i porast nivoa mora.
Oko dvorana konferencijskog centra u Davosu, generalni direktori i ministri, političari i poznate ličnosti razgovarali su o o tome kako da se situacija popravi. Diskusija je išla i u smeru toga da nas je rast BDP-a izneverio kao merilo društvenog zdravlja i da su neophodne nove mere za ublažavanje klimatskih promena.
Većina ljudi, makar i površno upoznata sa klimatskim promenama zna da one predstavljaju dugoročni rizik koji može dovesti do potapanja obala i ugljenisanih gradova. Ipak, to pitanje je godinama bilo sekundarno za korporacije zainteresovane za kratkoročne dobiti, kao i za vladine službenike koji u toj temu nisu videli mogućnost dobijanja političkih poena. Tako je to pitanje ostalo marginalno, a fokus je usredsređen na ekonomiju.
Klimatske promene postale su očite. Australija je zapaljena (pa nakon toga i poplavljena). Toplotni udari pogodili su veći deo sveta prošle godine, uključujući i Zapadnu Evropu. Koncentracija ugljen-dioksida (CO2) u našoj atmosferi je od 2018. godine najveća do sada, a tu se govori o prethodnih tri miliona godina. U poslednjih pet godina, ceh klimatskih katastrofa u SAD prešao je 525 milijardi dolara, što je skoro trećina troškova otklanjanja posledica prirodnih katastrofa 1980. godine. U međuvremenu, klimatski aktivisti su prisilili korporativne lidere da ih barem saslušaju.
Rizici koje predstavljaju klimatske promene istaknuti su i pre početka konferencije, objavljivanjem globalnog izveštaja o riziku Svetskog ekonomskog foruma. Svih pet glavnih rizika se tiču klime i životne sredine, uključujući ekstremne vremenske nepogode, neuspeh u usporavanju emisije štetnih gasova i ulaganja u adaptaciju, uz gubitak biološke raznolikosti.
Vlade nekih zemalja, poput Sjedinjenih Država, uopšte ne reaguju. Druge, recimo vlade zemalja EU, već su učinile mnogo, pa je dalje smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu otežano. U međuvremenu, zemlje u razvoju moraju da smisle kako da dalje razvijaju svoje ekonomije, a da ograniče povećanje koncentracije ugljen-dioksida..
Za Srbiju je dobro što su tom skupu prisustvovali njeni najviši zvaničnici (prvenstveno tu mislim na predsednika Vučića) i što je imala priliku da se informiše o trenutnim relevantnim globalnim izazovima koji i nju pogađaju.
(Direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista „Politika“, Filip Radović)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com