Naučnici smatraju da su shvatili lančanu reakciju koja je doveli do najvećeg masovnog izumiranja na Zemlji i sada su zbog klimatskih promena izazvanih delovanjem ljudi zabrinuti da se to može dogoditi ponovo.
A massive series of volcanic eruptions in Earth’s distant past left ocean creatures gasping for breath. https://t.co/KQ5G4FoKcP
— Science News (@ScienceNews) December 6, 2018
Pre 250 miliona godina, oko 90 odsto morskog života i 70 odsto kopnenih životinja je izumrlo u procesu koji se naziva „Veliko umiranje“.
Naučnici su spekulisali da su masivne vulkanske erupcije izazvale taj kataklizmički događaj, ali kako je to išlo, nije bilo jasno. Znalo se da to nije bila samo lava.
https://twitter.com/TomHall/status/1070694633406001154
Nova studija u časopisu „Sajens“ od četvrka zasniva se na složenoj kompjuterskoj simulaciji kako bi se zapazilo šta se desilo kada su vulkani proradili: To je dovelo do porasta temperature okeana za oko 11 stepeni Celzijusa, to je u njima drastično opala količina kiseonika.
In Earth’s distant past, greenhouse gases emitted by volcanic eruptions lowered oxygen levels in the oceans, a deadly scenario that may have been the main culprit in the Great Dying. https://t.co/qXVJ9s8A02
— Science News (@ScienceNews) December 7, 2018
Nedostatak kiseonika je izazvao masovno uginuće morskih životinja, posebno dalje od ekvatora. To je zato što su tropske vrste bile bolje prilagodjene niskim nivoima kiseonika.
Posle erupcije vulkana, nivo ugljen-dioksida, gasa koji „zarobljava toplotu“ je porastao na nivo više od 12 puta veći nego danas, izjavio je vodeći autor studije, Džastin Pen, istraživač nauke o Zemlji Univerziteta Vašingtona.
Naučnici su uz to analizirali desetine savremenih vrsta životinja da bi videli šta im se desi u toplijoj vodi s manje kiseonika, što im je pomoglo da razumeju veliko izumiranje iz prošlosti.
Zastrašujući pogled na budućnost Zemlje
Iako savremena aktivnost ljudi ne zagreva Zemlju ni blizu koliko ono što se prirodno događalo pre 250 miliona godina, „ta aktivnost stavlja našu budućnost u kategoriju kandidata za istinsku katastrofu“, izjavio je koautor studije Kertis Dojč, naučnik o Zemlji s Univerzitetu Vašingtona.
Drevno izumiranje „pokazuje gotovo tačno šta je na kraju puta kojim mi idemo. Stvarno radimo istu stvar Zemljinoj klimi i okeanima“, rekao je Dojč.
U studiji piše da je izračunato da ako se ispuštanje ugljen-dioksida nastavi kao što je sada do 2300. godine, izumiranje životinja će dostići 35 do 50 procenata broja koji se dogodio u „Velikom umiranju“.
Paleontolog Univerziteta u Lidsu, Pol Vignal, rekao je da nijedan postojeći scenario globalnog zagrevanja ne predviđa rast temperatire od 20 stepeni narednih nekoliko vekova, ali kaže da bi se to moglo desiti za 1.000 godina.
Međutim, čak i porast temperature od 10 odsto toga je toliko loš koliko i „Veliko umiranje“ i „to bi bilo strahovito“, rekao je Vignal, koji nije radio na toj studiji.
Drugi naučnici su rekli da studija pruža zastrašujući pogled na budućnost Zemlje.
„Zbog brzog zagrevanja Zemlje, rezultati ove studije mogu se pokazati vrlo korisnim za razumevanje“ šta će se desiti sa životom u okeanima u budućnosti, rekao je stručnjak za nauku Zemlje, Dejvid Boder.
(Beta, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com