Ljudi utiču na evoluciju drugih stvorenja u prirodi i zbog njihove aktivnosti nastaju nove vrste biljaka i životinja, pokazala je nova studija.
Stručnjaci Univerziteta u Kopenhagenu utvrdili su da do evolucije može doći slučajno, razvojem novih ekosistema, poput urbanih okruženja, ali i kroz pripitomljavanje životinja i useva.
Neprirodna selekcija izazvana lovom takođe vodi do razvoja novih vrsta, kao i namerna i slučajna relokacija.
To znači da se samo u Evropi pojavilo više novih biljnih vrsta, nego što je iščezlo, a postoje primeri i iz životinjskog sveta.
Takav je “londonski podzemni komarac”, koji se adaptirao za život u podzemnoj železnici u Londonu i više ne može da se ukršta sa “nadzemnim” vrstama.
Iako nije moguće prebrojati koliko novih vrsta je nastalo ljudskom aktivnošću, naš uticaj je neosporan, smatra dr Džozef Bul, koji je predvodio studiju.
Međutim, istraživači upozoravaju i na ubrzano izumiranje vrsta koje, ako se nastavi ovim tempom, može da se smatra šestim masovnim istrebljenjem.
Od poslednjeg ledenog doba pre 11.500 godina, procenjuje se da je s planete iščezlo 255 sisara i 523 ptice i to sve zbog ljudske aktivnosti.
U istom periodu, ljudi su relocirali 900 poznatih vrsta, pripitomili više od 470 životinja i 270 biljnih vrsta, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com