Drevna bakterija zarobljena u kristalima soli, nedavno pronađena na jugoistoku Novog Meksika, SAD, je najstarije živo biće na svetu. Do komada kristala u kojima se pomenuti mikroorganizam nalazio u hibernisanom stanju, došlo se uzimanjem uzoraka sa jednog od lokaliteta koji je služio odlaganju nuklearnog otpada. Na dubini od 609 metara, u podzemnoj pećini, „čekala“ je bakterija koja je uspela da preživi 250 miliona godina.
Mogućnost preživljavanja dugih vremenskih perioda kod mikroorganizama je bila poznata i od ranije. U teškim uslovima, da bi preživele, bakterije poseduju moć da se hibernišu, prešavši u oblik koji se naziva spora. Posle prestanka „opasnosti“, kada nastupe povoljniji uslovi, one mogu da ponovo ožive i vrate se u originalni oblik. Do sada je „rekorder“ po starosti bila bakterija koja je, na sličan način, preživela 25 miliona godina.
Jedan od pronalazača drevnog oblika života, Dr Russell Vreeland, sa Univerziteta u Pensilvaniji, je uspeo da iz kristala izdvoji bakteriju, postavi je u pogodnu sredinu i na taj način je oživi. Njegova ispitivanja su pokazala da je milionima godina star mikroorganizam srodnik bakterije pod imenom Bacillus, koja je pronađena u Mrtvom moru.
Ovo otkriće je pokrenulo nova pitanja i rasprave o poreklu života na Zemlji i „oživelo“ zagovornike teorije da je život na našu planetu dospeo iz kosmosa. Zaista, moguće je su ovakvi organizmi „doputovali“ na nekom od meteora ili asteroida ili u međuzvezdanim oblacima gasova, prašine i ostataka zvezda koje su eksplodirale. Ogromna kosmička rastojanja su mikroorganizmi mogli da savladaju upravo u stanju hibernacije i da se, dospevši na Zemlju i u uslove pogodne za život, ponovo „probude“. Ali dokaza za tako nešto još uvek nema i sve ostaje u sferi hipoteza i ideja.
Pitanje koje je isprovocirano ovim otkrićem je i da li ima života na nekoj od bližih planeta i da li je moguće da i tamošnje kristale nastanjuju ovakvi organizmi. Na Marsu su pronađene kristalne strukture sličnog sastava i sledeći „pohodi“ na „crvenu planetu“ će biti iskorišćeni i za uzimanje takvih uzoraka i njihovo ispitivanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com