U Čileu se trenutno gradi najmoćniji teleskop na svetu, što je i najveći projekat svetske astronomske zajednice u ovoj deceniji i prvi na listi prioriteta američkih eksperimenata, vredan 1,2 milijarde dolara. U čitav poduhvat uključeni su i naši naučnici.
Njegov zvanični naziv je Large Synoptic Survey Telescope (LSST) – veliki teleskop za sinoptička praćenja – a od tog džinovskog teleskopa očekuju se odgovori na mnoga pitanja o Sunčevom sistemu i univerzumu. Detektovaće objekte koji potencijalno mogu da se sudare sa Zemljom, a moguće je da će teleskop omogućiti i prvi pogled i na devetu i najudaljeniju planetu Sunčevog sistema.
Naučnici koji učestvuju u ovom projektu, u junu su se okupili u Beogradu na međunarodnoj konferenciji, a novi susret imali su nedavno u Tusonu, u američkoj državi Arizona. Među 300 učesnika, našu zemlju je predstavljao dr Darko Jevremović iz Astronomske opservatorije u Beogradu (AOB). Uz SAD i Čile, u LSST-u od samog početka učestvuju i Srbija i Francuska, a naši naučnici aktivno od 2010. godine.
– Skup u Tusonu je bila prilika da učesnici projekta i šire astronomske zajednice razmene iskustva u vezi sa napretkom najvećeg poduhvata u posmatračkoj astronomiji. Nastavak finansiranja je obezbeđen, a do sada je realizovana približno jedna petina izgradnje – kaže dr Jevremović.
Prema njegovim rečima, najveći deo skupa bio je posvećen planiranju faze projekta između 2019. i 2022. godine, a koja obuhvata instaliranje i testiranje teleskopa, kamere, softvera… Naučni deo skupa je bio posvećen mapiranju Sunčevog sistema, strukturi naše galaksije, kosmičkim eksplozijama, tamnoj materiji…
– Astronomi iz naše zemlje su uključeni u projekat simulacije alerta (uzbune) i u naučne kolaboracije (promenljive zvezde, aktivna galaktička jezgra, tamna materija). LSST će generisati do deset miliona alerata svake noći i jedan od ključnih problema za celu astronomiju jeste kako ih iskoristiti na najefikasniji način. Veoma bitan deo celog sistema je alert simulator koji razvija grupa u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu i koju sam predstavio u Tusonu – objašnjava naš sagovornik.
Naš rad na ovom softveru će se praktično računati kao doprinos izgradnji i radu i tu privilegiju imamo samo mi i Francuska zbog ranog uključenja u projekat. Na pitanje da li to znači da će Srbija biti ta koja će svet da izvesti o, recimo, približavanju asteroida sa kakvim se borio Brus Vilis u filmu „Armagedon”, sagovornik odgovara da je proces analize informacija veoma komplikovan i da u njemu učestvuje veliki broj naučnika i institucija iz čitavog sveta.
– Ne bih rekao da će Srbija da obaveštava svet o potencijalnoj opasnosti koja se približava Zemlji. Tačno je da će deo softvera za simulaciju na kojem radimo biti ugrađen u finalni softver, što znači da će naš deo softvera biti upotrebljen za skoro sva otkrića sa LSST-om – objašnjava dr Jevremović.
Da nije ipak sve tako idealno, govore i problemi sa kojima se susreću naši astronomi tokom rada na ovom projektu.
– Najveći problem je finansijsko-administrativne prirode i trenutno u saradnji sa novim rukovodstvom u Ministarstvu za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj pokušavamo da dođemo do optimalnog rešenja za ispunjenje obaveza prema LSST-u. Izgradnja LSST-a i sakupljanje podataka tokom deset godina košta oko 1,2 milijarde dolara. Srpski doprinos tome je veoma skroman – oko 800.000 dolara, od čega se polovina sredstava za naše učešće obezbeđuje kroz razvoj simulatora alerata. Drugi deo je još 2011. obezbeđen kroz evaluaciju potreba naučne zajednice za opremom za projekat „Astroinformatika: primena IT u astronomiji i srodnim oblastima”, ali još uvek nije realizovan. To donekle dovodi u pitanje naše aktivno učešće u fazi testiranja, odnosno naše mogućnosti da koristimo opremu od samog instaliranja 2019. godine – kaže dr Jevremović.
On dodaje da je veoma značajno to što će za „omogućavanje” nauke LSST korporacija obezbediti oko sto miliona dolara, tako da je veoma verovatno da će sva uložena sredstva biti višestruko vraćena. Inače, korporacija je delimično pomogla i organizaciju LSST@Europe2 – veoma značajnog i uspešnog skupa koji je održan u Beogradu u drugoj polovini juna.
Noć vredna 300.000 dolara
Zašto je za „adresu” najmoćnijeg teleskopa izabrana baš Čile ? Docent dr Dragana Ilić, sa beogradskog Matematičkog fakulteta, objašnjava da je ova država ima pustinju sa čistim nebom, klima je suva sa malom količinom padavina, a osim toga, čileanska vlada od sedamdesetih godina radi na infrastrukturi.
Ideja je da se celokupni vidljivi deo neba s vrha Sero Pačon u Čileu skenira teleskopom prečnika 8,6 metara približno dva puta nedeljno. To je moguće postići velikim vidnim poljem teleskopa i uz pomoć najveće ikad napravljene astronomske kamere koja će imati 3,2 gigapiksela. Vreme svake ekspozicije biće 30 sekundi. Kada se uzme u obzir ukupna cena projekta, računica kaže da će vrednost jedne noći iznositi oko 300.000 dolara.
Završetak izgradnje teleskopa očekuje se krajem 2019. godine. Nakon toga je predviđeno skoro tri godine testiranja i kalibracije instrumenata i završetak kamere.
(Sandra Gucijan, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com