Postoje ljudi koji nikad i ni od koga ne traže pomoć, ljudi koji deluju prilično samouvereno (ili su zatvoreni, pa to liči na samouverenost). Samouverenost je dobra stvar, ali je malo nezgodno ako zbog nje nikada ne dobijete pomoć – jer nikom ne padne na pamet da vam je potrebna.
Ako zastanete da razmislite o tome, postane očigledno da je svakome bar nekad potrebna pomoć u nečemu. Niko od nas nije Supermen (a čak ni Supermen nije baš svemoćan). Međutim, postoje ljudi – možda i vi spadate u njih – koji jednostavno nisu naučili da od nekoga traže pomoć. Može se desiti da su uz to i stidljivi ili samo povučeni i da ne deluju nesigurno. Ako ste i vi takvi, verovatno vam se ne jednom desilo da vam je u nečemu potrebna pomoć – problem s roditeljima, bratom, sestrom, prijateljima, problem u školi, nešto ne razumete na času… Ali potrebnu pomoć nikad ne dobijete. Osećate se povređeno i bespomoćno, i pitate se da li je toliko mnogo ako želite da neko i vama nekad makar malčice pomogne u nečemu. Pa i vi pomažete drugima, zašto niko ne pomogne vama?
Odgovor na to pitanje jeste da, sasvim moguće, niko i ne zna da vam je potrebna pomoć. Ako ljude oko sebe naviknete na ideju da ste sposobni i snalažljivi (što je odlično), oni će poštovati vaše sposobnosti, ali će retko kome pasti na pamet da je vama, tako sposobnim i sigurnim u sebe (nema veze ako se vi sami osećate nesigurno, jer se neke osobine često tumače pogrešno, pa tako onima koji vas ne znaju dovoljno stidljivost može delovati kao hladnoća i uobraženost, a povučenost kao samouverenost, makar se vi zapravo osećali kao najnesigurnija osoba na svetu), potrebna njihova pomoć. A ne umeju da vam čitaju misli. Tako se vi osećate izgubljeno sa svojim problemom, a sa strane niko nema pojma šta se u vašoj glavi dešava.
Šta učiniti? Tražiti pomoć onda kada vam je potrebna. Nemojte se stideti toga, jer niko nije savršen i niko ne ume baš sve. Jednostavno priđite osobi za koju mislite da vam može pomoći (prijatelj, nastavnik, bilo ko) i kratko objasnite u čemu je problem (recimo, niste razumeli neku lekciju). Nemojte se izvinjavati, naročito se nemojte izvinjavati pola sata pre nego što pređete na stvar (ovo drugo izuzetno nervira), ali nemojte biti ni nadmeni niti zahtevati da vam se pomogne – samo kratko recite šta vam je potrebno i to ćete najverovatnije i dobiti. Niko neće o vama misliti ništa lošije zbog toga, naprotiv – bićete sposobna mlada osoba koja ume da prepozna kada joj je potrebna pomoć i ne stidi se da pomoć i zatraži, a to je pohvalno.
Zatražite, bez kukanja ili zahtevanja, i po svoj prilici ćete i dobiti. Ako ne od prve osobe koju ste zamolili za pomoć, onda od sledeće. Nemate šta da izgubite, a dobijate upravo ono što vam je potrebno, a možda i više, da neko prestane da vas smatra sveznalicom kojoj kao da nikad ništa nije potrebno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com